Krah Engleske na Evropskom prvenstvu 1992. godine i početak kraja za selektora Tejlora Grejama

Nakon što je zbog organizacije letnjih Olimpijskih igara u Barseloni, Španija izgubila domaćinstvo za Evropsko prvenstvo, izvršni komitet UEFA doneo je odluku da se deveta po redu kontinentalna smotra održi u Švedskoj 1992. godine. Takmičenje koje se poslednji put odigralo sa 8 učesnika, u kojem bi nakon grupne faze odmah usledile borbe za finale, zbog sankcija UN-a i rata na prostoru Balkana, igralo se bez tadašnje Jugoslavije, što je iskoristila Danska i kao zamena došla do evropskog trona!

Nasuprot očekivanjima, u konkurenciji na turniru sa Holanđanima, Francuzima, Nemcima i Sovjetima, koji su tada igrali pod imenom Zajednica nezavisnih država, Danska predvođena Henrikom Larsenom, završila je druga u Grupi “A”, iza domaćina Švedske, da bi potom u nokaut fazi bila bolja od Holandije (2:2, penalima 5:4) i “pancera” (2:0).

To je ostala prva i poslednja evropska titula za Dansku, kojoj se otvorio put posle izbacivanja tada legendarne postave Ivice Osima, predvođene imenima poput Pančeva, Kataneca, Šukera, Savićevića i drugih… A, obzirom na učinak u kvalifikacijama, gde su završili prvi u Grupi sa sedam pobeda i svega jednim porazom i činjenicom da su pojedine ekipe stigle u Švedsku u okrnjenim sastavima, zauvek je ostalo pitanje dokle bi dogurali “plavi” da nije bilo tih nemilih dešavanja u Jugoslaviji…

KRAH "GORDOG ALBIONA" I POČETAK KRAJA ZA TEJLORA GREJAMA

Guliver

 

Nakon što je golom Gerija Linekera u završnici meča protiv Poljske (1:1), Engleska je osvojila neophodan bod ispred Irske u poslednjem kolu kvalifikacija, ekipa Tejlora Grejama kao prvoplasirana u Grupi 7, čekirala je vizu za EURO, gde je kasnije doživela pravi debakl, završi takmičenje već u grupnoj fazi.

Ostalo je zabeleženo da “Gordi Albion” nikada nije otišao na neko veliko takmičenje u tako skromnom sastavu. A, brojni otkazi zbog povreda, završetaka karijera i možda nekih diskutabilnih odluka selektora, ostavili su Englesku na poslednjem mestu Grupe “A” u konkurenciji sa Šveđanima, Dancima i Francuzima, gde su takmičenje završili u rani fazi bez pobede sa svega dva osvojena boda.

Najpre su igrali bez golova protiv Francuske i Danske, gde su, može se reći i imali svoje šanse, iako su rivali bili bolji, da bi u odlučujućem meču sa Švedskom izgubili 2:1 uprkos vođstvu na poluvremenu.
 

Ta utakmica podigla je ogromnu prašinu na “Ostrvu”, gde je bes već nezadovoljnih navijača doživeo kulminaciju kada je selektor Tejlor početkom drugog poluvremena odlučio da zameni ikonu reprezentacije Gerija Linekera, kome je nedostajao samo jedan gol u nacionalnom dresu da izjednači rekord legendarnog Bobija Čarltona (49). A, da nevolja bude veća, momku koji je bio najzaslužniji za plasman Engleske na Evropsko prvenstvo, bio je to poslednji meč u reprezentativnoj karijeri.

Kada se sve sumira, istina, Englezi otišli su u Švedsku u poprilično izmenjenom sastavu u odnosu na kvalifikacije. Brojne zvezde “Albiona” poput Pitera Šiltona, Brajana Robsona i Terija Bučera završile su reprezentativne karijere, dok je nekoliko ostalih prvotimaca, odustalo zbog povreda. Neki od njih doživeli su ih na krajnje bizaran način.

U prvom planu je Li Dikson, koji je izvrnuo zglob tokom džogiranja u šumi pripremajući se za EURO. Pol Gaskojn umalo nije okončao svoju karijeru, kada je prilikom oštrog starta nad igračem Notingem Foresta u finalu FA Kupa, doživeo tešku povredu kolena. Geri Stivens povredio se tokom zagrevanja (?!) na prijateljskoj utakmici u Finskoj neposredno pred put u Švedsku, a da nevolja po Engleze bude veća, na istom meču Mark Rajt obnovio je staru povredu. Interesantno, selektor Tejlor nije ni znao šta se desilo sa Rajtom, pa nije stigao da u tim uvrsti kapitena Arsenala i iskusnog štopera Tonija Adamsa.

 

Guliver

Zbog nonštalantnog pristupa Tejlora, Engleska je otputovala u Švedsku sa 19 umesto 20 igrača, dok je na “Ostrvu” uveliko vladao pesimizam. Navijači nisu bili zadovoljni sastavom i činjenicom da je selektor promešao čak 59 fudbalera pred put na EURO. Već je odavno bila prihvaćena teorija da Tejlor nije poznavao svoje igrače i da je mahom donosio odluke u hodu. Međutim, korektni rezultati i samo jedan poraz na klupi u 23 utakmice (Nemačka 0:1, prijateljski meč na Vembliju), bila su mu dobra zaleđina.

Ipak, nakon tog poraza od Švedske, koji su režirali Erikson i Brolin u 61. i 82. minutu, (Plat jedini strelac za Engelesku u 4`), javnost na “Ostvu“, pogotovu ova medijska, dobila je odrešene ruke da krene u pun napad na Tejlora. Po završetku Evropskog prvenstva, nezadovoljni navijači sačekali su ga uz salve uvreda na aerodromu u Lutonu, da bi Engleskom već od ranog jutra krenuli razni pogrdni natpisi.

“Švedska 2 - repa 1“, uz nakačenu glavu Tejlora na koren povrća bili su samo neki od njih, a, pritisak nakon rane eliminacije sa Evropskog prvenstva, doživeo je kulminaciju kada dve godine kasnije nije uspeo da odvede Englesku na Svetsko prvenstvo u SAD. “Gordi Albion“ završio je prvi ispod crte u kvalifikacionoj Grupi 2 iza Norveške i Holandije, da bi nakon toga Tejlor podneo ostavku.
 

“Niko ne može ni da zamisli koliko se očajno osećam što se nismo plasirali na Mundijal. Posle ovakvog debakla moja ostavka dolazi kao logičan sled, a i da jesmo izborili vizu, opet bih da otkaz zbog svega što se dogodilo u prošlosti. Žao mi je“, rekao je između ostalog Grejam, koji je na klupi Engleske ostvario bilans od 18 pobeda, 13 remija i sedam poraza.

Nakon što je tri godine proveo na klupi nacionalnog tima, vratio se u Votford gde je posle decenijskog staža 70-ih, odradio još jedan mandat u trajanju od četiri sezone, da bi 30-godišnju karijeru okončao u Aston Vili 2003.

Posle toga bavio se raznim aktivnostima oko fudbala i sporta uopšte, a 2017. preminuo od posledice srčanog udara u 72. godini.