Veljko Birmančević za TV Arena sport: Pazova preča od Ibice, reprezentacija mi je najveća satisfakcija

Put kojim se teže ide, izabrao je Veljko Birmančević, ali je na kraju stigao do cilja. Upornost, vera, rad, posvećenost i kvalitet, isplivali su na površinu, a nagrade su počele da se nižu jedna za drugom. Dupla kruna sa Spartom Praga, priznanje za najboljeg igrača prvenstva Češke i na kraju poziv selektora Stojkovića na Evropsko prvenstvo.

Sve je to stalo u prethodnih godinu dana. Najboljih u dosadašnjoj karijeri mladog Veljka Birmančevića, koji se minulih dana više umorio od sveukupnog slavlja igrača Sparte, nego od kompletne sezone.

"U klubu sam od starta odlično prihvaćen. Prvo sam imao komunikaciju sa direktorom Rosickim. Već posle prvog razgovora, video sam da to može da bude pozitivna stvar za mene. Kasnije me je i trener zvao, tako da nisam mnogo razmišljao oko konačne odluke. Ispostavilo se da je to bio odličan potez kako za mene, tako i za Spartu", rekao je Veljko Birmančević, najbolji igrač češkog prvenstva.

U sezoni za nama, Sparta je došla do ligaške titule i trofeja u nacionalnom kupu. Takođe su osvojili i oborili rekord po broju osvojenih bodova.

"Sparta je najveći klub u Češkoj, koji uvek stremi trofejima. Sada smo došli do 38. titule u istoriji. S obzirom da dugo nije bilo duple krune, za moj klub, mislim deset godina, sada je to ekstra učinak. Tamo te odmah nazivaju legendom, ako to uspeš da uradiš. Od toga i ne postoji više. Na početku sezone su nam rekli da je upravo dupla kruna cilj, što smo na kraju ostvarili. Došli smo do osmine finala Lige Evrope, i to dovoljno govori kakva je sezona iza nas. Oborili smo i rekord češke lige po broju osvojenih bodova. Verovatno to mnogi nisu očekivali!"

 

 

Čini se da je nekadašnjem igraču Malmea, Tuluza, Čukaričkog i Partizana teže pala proslava titule nego samo osvajanje iste.

"Nisam mogao da ispratim saigrače u slavlju i sve ostale u klubu. Eto toliko ću reći. To još nisam doživeo. U više navrata sam im rekao da ostajem kod kuće i da nemam snage za toliko slavlja. Ne pijem alkohol, ali nije to u pitanju, jednostavno fizički nisam mogao da izdržim to. Rekao sam im tada da ću ja dok oni slave biti fokusiran i spreman za finale Kupa Češke. Nisam izlazio u grad previše. U svakom slučaju stiglo mi je mnogo poruka, sa svih strana, čak i od naših ljudi koje sam upoznao u Pragu. To je lepa stvar", istakao je Birmančević.

Saigrači iz praške Sparte su nakon poslednje utakmice u sezoni otišli na Ibicu kako bi proslavili duplu krunu, ipak srpski fudbaler je morao da odustane od tog puta jer se našao prvo na širem spisku za Evropsko prvenstvo, a zatim i na konačnoj listi od 26 igrača.

"U Češkoj su neverovatno organizovani kada je proslava titule u pitanju. To se ni u Srbiji tako ne slavi. Prvo veče kada smo pobedili u gostima, Boleslavu i zvanično došli do titule, saigrači su izašli, ostali su do sedam ili osam ujutru. Ja sam već oko jedan bio kod kuće. Onda su, onda otišli samo da se presvuku i nastavili dalje. Posle osvojenog Kupa Češke, ista priča, opet je bilo slavlje. Onda smo imali organizovanu plovidbu po Vltavu. Tu smo bili tri ili četiri sata, a posle toga je usledio nastavak „partija“ u gradu. Ni tu nije bio kraj. U petak je na našem stadionu za igrače i članove stručnog štaba, organizovano slavlje. To je bila neka vrsta kampovanja. Svuda su bili postavljeni šatori za spavanje i roštilj. Kad se to završilo u subotu je bilo polufinale Svetskog prvenstva u hokeju, tako da su neki išli i to da gledaju. Onda je posle ponovo bilo slavlje na bini u gradu. Sa navijačima smo skakali jedno tri-četiri sata. Tu nije kraj. Posle toga je bila svečana večera sa sponzorima i prijateljima kluba. Sutradan su moji saigrači otišli na Ibicu tri dana, ali sam ja u poslednjem momentu odustao, jer nisam znao da li ću biti pozvan za reprezentaciju. Tako da su više od deset dana slavili. Sve ovo pričam, jer je to i odgovor na pitanje zbog čega smo imali tako dobru sezonu. Ekipa se drži zajedno. Svi žive za Spartu."

Birmančević je u prethodne tri sezone promenio tri kluba. Nakon Čukaričkog, igrao je u Švedskoj, Francuskoj i Češkoj, a otkrio je i koje su razlike između tih liga po njegovom mišljenju.

"Švedska i Češka su u nekim segmentima dosta slične, pre svega infrastruktura je odlična. U Češkoj je malo teže, jer imaš Spartu, Slaviju i Plzenj, ekipe koje u Evropi igraju dobro, na višem nivou. Ove tri ekipe i osvajaju najviše poena za češki fudbal. Sa druge strane u Švedskoj je jedino Malme igrao Ligu šampiona i ta evropska takmičenja, dugi slabije. U suštini dosta su slične te dve lige po zahtevima. U Francuskoj se abnormalno trenira. Baš ima mnogo trčanja, fizički je izuzetno naporno. Neverovatan je tempo na utakmicama u Francuskoj. Meni je trebalo sedam-osam meseci da uđem u ritam. Tek sam onda dobio priliku da budem starter. Francuska liga zahteva malo više vremena za uklapanje."

Najbolji igrač prvenstva Češke je rekao i kako će se uvek odazvati pozivu fudbalske reprezentacije Srbije jer je za njega to najveća satisfakcija.

"Ko me poznaje od ranije, zna da mnogo volim da igram za reprezentaciju. Volim da se borim za svoju zemlju. Rezultat, dođe ili ne, to se u fudbalu nikad ne zna. Ali, meni, nikad nije bio problem da dođem i da se odazovem pozivu. Sa druge strane nikad se nisam ni ljutio kada me nema na spisku, jer je to odluka selektora. Na meni je da dam maksimum kad sam u reprezentaciji. Daću sve od sebe i na Evropskom prvenstvu, da opravdam poziv. Za mene je to najveća satisfakcija da igraš za svoju zemlju."

Istako je kako uvek očekuje poziv reprezentacije i kako odlazak na Evropsko prvenstvo dolazi u najboljem trenutku njegove karijere.

"Uvek se trudim da dam maksimum na terenu. Kad je tako, znam i da će ti život i Bog vratiti. Nadao sam se da može da dođe poziv od selektora Stojkovića. Za to sam morao da budem spreman i da na klupskom nivou odradim sezonu najbolje što mogu u smislu statistike. Još bolje je naravno i kad imaš trofeje. Tek onda si ispunio sve parametre, ostalo je onda na selektoru, da li te vidi u tom sistemu ili ne. Uvek očekujem poziv, tako je sa svakim našim igračem u Evropu. E sad, da li sam očekivao i da ću ići na Evropsko prvenstvo? Hm, to je već sad druga priča. U fudbalu nikad ne možeš da budeš siguran sto odsto. Ipak, u svakom čoveku postoji nada, pa je tako bilo kod mene. U odličnom trenutku moje karijere je došao poziv za Evropsko prvenstvo."

 

 

Grupa na Evropskom prvenstvu je "paklena". Engleska je jedan od glavnih favorita za titulu.

"Šta da kažem za Engleze? Imaju 'drim tim'. Favoriti su, ali se u fudbalu, to je već mnogo puta dokazano, nikad ne zna. Često su favoriti "padali" mnogo ranije. Zato je i fudbal zanimljiv. Na svakom velikom takmičenju izdvoje se dve do tri ekipe, koje odigraju i više od svog maksimuma, iznenade. Nadam se da ćemo mi ovoga biti ta reprezentacija koja će iznenaditi na ovom takmičenju, odigrati odlično i proći grupu. Posle toga bože zdravlja, idemo korak po korak", objasnio je Birmančević. 

Nije propuštao ni priliku da isprati utakmice Čukaričkog ove sezone, posebno najboljeg prijatelja Stefana Kovača.

"Pratim Čukarički, gledao sam sve utakmice, osim onih koje su bile u isto vreme. Dosta sam se nervirao oko njih ove sezone. Nadam se da će naredno prvenstvo biti mnogo bolje i da će Čukarički ponovo igrati Evropu. Možda bi trebalo malo i da se podmladi tim. U smislu da bude kao kada sam ja igrao. Tada smo imali trojicu-četvoricu stariji igrača i ostalo su bili mlađi. Mislim da je po tome Čukarički uvek bio specifičan. Taj klub je imao dobre mlade igrače, koje je znao dobro da afirmiše i kasnije proda u inostranstvo. Klub od toga živi. Voleo bih da se sada više posvete mladim igračima, a tu i leži tajna uspeha. Mladi su gladni i žedni uspeha. Potrebna je Čukaričkom baš ta neka 'glad'", rekao je bivši igrač kluba sa Banovog brda i dodao:

“Sa Kovačem se čujem skoro svaki dan. Odličan je za ekipu, uvek se bori, daje maksimum. Kad tako radiš, sve se u životu vrati, Takav igrač je potreban svakom timu, naročito Čukaričkom. Znam da oseća taj klub, već je dugo tu", podvukao je Birmančević za TV Arena sport.