HVALA, NIKOLA!

Velikom Nikoli Karabatiću prethodne nedelje poklonio se čuveni „Bersi“. Dres sa brojem 44 vinut je u visine pariske dvorane, a salvama aplauza ispratili su ga, kako velikani rukometa, tako i Novak Đoković, odnosno Žo Vilfred Conga i Kristina Mladenović. Više od dve decenije, rođeni Nišlija, sa statusom legende francuskog rukometa, plenio je terenima širom Evrope, a „poslednji ples“ u klupskom dresu imao je u sezoni 2023/2024.

Poslednja epizoda biće emitovana sredinom avgusta. Lokacija? Pariz. Radnja? Olimpijske igre... A do tada, čitajte o Nikoli!

ETIMOLOGIJA KAO PREDZNAK

Branko Karabatić bio je rukometni golman. Iako je godinama igrao u Hrvatskoj, Branko je prepoznatljivost stekao tokom petogodišnjeg mandata u Železničaru iz Niša. Najveća podrška je tih godina u gradu na jugu Srbije Branku bila supruga Radmila, rodom iz Aleksinca, a 1984. godine rođen je, kasnije ispostavilo se, jedan od, ako ne i najbolji rukometaš svih vremena.

Iako je sa svega tri godine napustio Niš, s obzirom na to da je njegov otac dobio internacionalni angažman i otišao u Francusku, Nikola Karabatić ne krije značaj korena i porekla.

Pored činjenice da je bio vrhunski golman i reprezentativac bivše Jugoslavije, te da je to bio jedan od glavnih razloga zbog kojeg je Nikola krenuo očevim stopama, Branko Karabatić je bio i profesor u školi, ali kasnije i trener sinovima, starijem Nikoli i četiri godine mlađem Luki.

Premda je Luka do 10. godine igrao rukomet, momak koji je rođen u Strazburu se okrenuo tenisu. Delovalo je tokom tinejdžerskih dana, dok je Nikola stasavao u Monpelijeu, da je Luka krenuo pravim putem – bio je jedan od najboljih tenisera u Francuskoj, ne samo u svom uzrastu, već i u konkurenciji starijih igrača. Međutim, sa punoletstvom, stigao je preokret. Ugledao se Luka na brata, a prema svedočenju prijatelja porodice Karabatić, Luki nije prijao sport individualnog tipa, te je sa 18 godina, odlučio da se vrati rukometu i – bio je to pun pogodak. Počeo je sa bratom da piše stranice rukometne istorije.

PRVI SENIORSKI KORACI – MONPELIJE I ČUDESNA TITULA ŠAMPIONA EVROPE

Rekli bi mnogi da slučajnost ne postoji. Možda i ova priča to pokazuje. Nikola Karabatić je nakon mlađih kategorija Kolmara i Monpelijea, dobio priliku da zaigra za tim koji je tada, ali i do pre nekoliko dana vodio isti čovek – Patris Kanaje.

Godina: 2002. Lokacija: Monpelije Uloge: Nikola Karabatić, Patris Kanaje, Mladen Bojinović, Didije Dinar...

Već tokom Nikoline prve sezone u seniorskom rukometu Monpelije je stigao do finala Lige šampiona. Bitka je dobijena i na domaćem frontu – prvi je bio tim sa juga Francuske ispred Šamberija, a finale elitnog evropskog takmičenja nosi posebnu priču.

Profimedia

 

Finale je tada igrano kao dvomeč. Rival Monpelijea – Portland San Antonio sa Ivanom Balićem, Džeksonom Ričardsonom... Važilo je tada nepisano pravilo da se u Pamploni ne može pobediti. Pravilo je potvrđeno u prvoj utakmici s obzirom na to da je Portland San Antonio slavio 27:19.

Nekoliko dan uoči revanša Patris Kanaje je u svlačionici saopštio igračima da fokus, od tog trenutka, mora biti na domaćem šampionatu. Bojinović, Karabatić i igrači balkanskog porekla to nisu dozvolili. „Pobunili su se“ protiv profesora Kanajea, izašli na revanš finala Lige šampiona i slavili 31:19. Nikola je pokazao svoj potencijal i da je već tada rođeni lider – 11 golova za preokret i trijumf.

Prva od tri titule kontinentalnog prvaka za Nikolu Karabatića.

BRANKO, NOKA SERDARUŠIĆ I NIKOLA ZA JAČI KIL

Iako je Nikola Karabatić imao nekoliko pobuda iz najjačih španskih klubova, odluka 2004. godine bila je da pojača Kil. Novinski natpisi iz tog perioda, uz priče rukometnih ljudi, svedočili su o tome da je jedan od glavnih razloga za paraf na ugovor sa Kilom, zapravo prijateljstvo Nikolinog oca Branka i tadašnjeg trenera tima iz lučkog grada sa severa Nemačke Zvonimira Noke Serdarušića.

Došao je Nikola, a sa njim, ispostavilo se i prvi naslov prvaka Evrope za Kil – 2007. godine osvojio je sada čuveni nemački klub Ligu šampiona. Deo finala, Kil je bio i naredne dve godine, ali je, ponovo svedočenje medija i rukometaša, reklo da je razlaz kluba i Nikole, te 2009. godine, došao, kao posledica zasićenosti, ali i neslaganjem sa činjenicom da Noka Serdarušić više nije trener velikana sa severa najrukometnije zemlje sveta. Serdarušić je trener Kila bio od 1993. do 2008. Godine, kada je na njegovo mesto došao Alfred Gislason. Ništa manje uticajan i značajan u svetu rukometa. Ali, za Nikolu, Noka je bio Noka! Međutim, putevi su se im se ponovo ukrstili – u Parizu, doduše, više od osam godina kasnije.

POVRATAK U „SVOJ“ MONPELIJE

Još jednom su koreni presudili. Nikola je odlučio da napusti Kil i vrati se na mesto upseha. Monpelije je i dalje predvodio sa klupe Patris Kanaje – ispostavlja se u istoriji sporta jedna od najdugovečnijih trenera na klupi jednog tima, s obzirom na to da je na mestu trenera preko tri decenije. Takvim uspesima se mogu pohvaliti još njegovi sunarodnici Arsen Venger (trener Arsenala) i legendari Gi Ru (čovek koji je fudbalski

klub Okser predvodio 44 godine). Sa osmeh je televiziji Arena sport, kada smo ga pitali šta misli o ostaloj dvojici, Kanaje rekao:“Da, znam za to, ali... Oni nemaju Ligu šampiona“. Usledio je tada još jedan blagi osmeh na licu budućeg, mnogi smatraju uglednog, francuskog političara.

Profimedia

 

Ali, vratimo se Nikoli. Tih godina u Monpelijeu poziciju pivotmena pokrivao je Luka Karabatić, trener golmana bio je Branko Karabatić, a Nikolin cilj je bio da titula bude vraćena u trofejne vitrine istorijski izuzetno značajnog kluba.

Titula je vraćena u sezoni 2009/2010, a dupla kruna je stigla u Monpelije dve sezone kasnije.

Međutim, ostaće Nikolin drugi mandat u pomenutom klubu upamće i po utakmicama u Ligi šampiona. Za sve iz regiona, posebno je specifičan meč protiv Partizana. Monpelije je sleteo u Srbiju, ali bez torbe sa dresovima, te su tadašnji rukometni velikani poput Nikole Karabatića, Petra Metličića, Mladena Bojinovića i drugih tu utakmicu igrali u opremi beogradskog Partizana.

BARSA I PARI SAN ŽERMAN – ISKUSTVO NEMA CENU

Nije uspeo rođeni nišlija da osvoji još jednu evropsku krunu sa Monpelijeom, dok je tih godina bio predvodik čuvene francuske generacije rukometaša, koja je, doslovno, maltretirala sve protivnike. Kao i najvećeg rivala tih godina – Hrvatsku. Tijeri Omeje, Nikola Karabatić, brat Luka, Žerom Fernandez, Danijel Narcis, braća Žil, Gigu i mnogi drugi ređali su medalju za medaljom. Ulicama Pariza nebrojano puta dobijali su ovacije, a prvi među jednakima, Nikola bio je miljenik publike. Ostaće upamćeno u istoriji rukometa da je od 2002. godine, zaključno sa Evropskim prvenstvo 2024. Nikola Karabatić propustio samo jedno veliko takmičenje. Kuriozitet je taj što se u rukometu prvenstva igraju na svake dve godine – u prevodu, svakog januara, igra se kontinentalni ili planetarni šampionat na terenima 40x20.

Vitrine? Tri olimpijska zlata, četiri evropske i isto toliko svetskih zlatnih medalja. Neverovatno!

Barselona? I tamo je Karabatić osvojio Ligu šampiona. Iako je godinu dana pre podizanja čuvene ruke – specijalno dizajniranog trofeja EHF Lige šampiona - na volšeban način Barsa ispala u polufinalu od Flensburga, tada predvođenog od strane Ljubomira Vranješa, nagrada za dobar rad tima Ćavija Paskvala stigla je vrlo brzo. Već naredne sezone, tim sa severa Španije se prošetao do nove kontinentalne titule – Nikoline treće, ispostaviće se i poslednje u karijeri.

I onda – ponovo kući.

Nedaljama je pregovarao Nikola sa Parizom i konačno potpisao. Četiri godine. Naser Al Kelaifi izdvajao je basnoslovne pare kako bi projekat glavnog grada doživeo nešto slično kao francuska košarka 90-ih godina, kada ga je sa Limožom Božidar Maljković, u vreme mandata na čelu grada Pariza Žaka Širaka, pokorio Evropu, a status besmrtnog stekao donevši titulu prvaka Francuske klubu iz Pariza.

Profimedia

 

Došao je Nikola Karabatić u klub koji je kao trener vodio njegov mentor iz Kila – Zvonimir Noka Serdarušić. Ostali igrači? Omeje na golu, levi bek Mikle Hansen, uz podršku Narcisa, pivotmen Luka Karabatić...

Titula Lige šampiona? Izmakla na neverovatan način.

Godina: 2017. Lokacija: Keln, Lankses Arena Radnja: Finale Lige šampiona Akteri: Vardar i Pari San Žerman Naslov: David protiv Golijata

Vodio je Pariz u tom finalu protiv tima koji je sa klupe predvodio Raul Gonzales. Poslednji minut. Tajm-aut Noka Serdarušić. Gol Danijela Narcisa i izjednačenje. Tajm-aut Raul Gonazels. Na nekoliko sekundi pre kraja, uz polazak sa centra, Vardar je stvorio višak za Čupića, koji je doneo svu slavu skopskom timu, a srušio sve snove ekipi iz Pariza.

Godine prolaze, a titule Lige šampiona nema. Ostao je Nikola Karabatić na tri naslova prvaka Evrope, preko 1000 golova za PSŽ, sijaset titula u Ligi i kupu Francuske.

Međutim, ništa ne može zameniti čuveno „MERSI“, toliko puta izgovoreno u petak 31.05. kada se Nikola oprostio od Pariza kao kluba.

Od Pariza kao grada, oprostiće se sredinom avgusta, na Olimpijskim igrama, kada bi mogao... Da ne prejudiciramo. Uživajmo u igrama najvećeg još ovo leto!