Igor Žakić, za Arenu, o istorijskoj sezoni TENT-a, trenerskom poslu, sportu... : Imamo snage i za titulu

Kada bi danas bio sviran kraj odbojkaške sezone 2024/25 u Srbiji, hroničari  obrenovačkog sporta bi  je zaveli kao istorijsku. Bukvalno i doslovno, jer su odbojkašice TENT-a, kluba iza kog stoji "Termoelektrana Nikola Tesla", osvojile državni Kup i srpski Superkup, uz odlične nastupe tokom debitantskog učešća u Ligi šampiona. 

I to sve pod komandom mladog i perspektivnog trenera Igora Žakića, pre dve godine dovedenog sa klupe muške ekipe Crvene zvezde. Čije su preporuke za sadašnji posao bile i dugo trajanje u Spartaku, ali i rad u nacionalnim selekcijama, u svjstvu pomoćnika u muškom A timu, pa u ulozi glavnog trenera U23 ekipe. 

"Bilo bi neskromno reći da je sve ovo očekivano, koliko god smo stremili ka tome i radili da tako ispadne. Otprilike sam to i rekao devojkama. Stvarno, da nam je neko pre sezone ponudio ovakav scenario verovatno bismo ga oberučke prihvatili. Sa svim vrlinama, manama i fazama potonjeg puta", kaže TENT-ov trener Ivan Žakić na početku razgovora za sajt Arena sport.  

# Titula je ipak titula. Imate li još akumulirane fizičke i mentalne snage, fokusa, taktičkih planova... za triplu krunu? Šta je "tajna" vaših uspeha poslednjih meseci?

"Ima, definitivno. Iako smo ove sezone, na pojedinim utakmicama, pokazali zaista visok nivo igre ne činimo još to u kontinuitetu. Plej-of je potpuno drugačija konotacija, sve se briše osim pozicije na tabeli i, praktično, kreće ispočetka. Svi imamo istu šansu. Tu se velike ekipe odvajaju kontinuitetom od ostalih, nadam se da ćemo pokazati u svakom smislu. Da ćemo istrajati fizički, taktički, emocionalno, tehnički...

Prošli smo dobru školu u Evropi ove sezone, imajući mirnoću i stabilnot u važnim mečevima. Prošle smo naučili lekciju u domaćim takmičenjima. Mnogo smo želeli trofeje u prvenstvu i Kupu, ali nismo bili na nivou zadatka kada je to bilo najpotrebnije. U međuvremenu smo osvestili ta dva finala, a imali smo sreću i da ekipa ostane većinski na okupu. Svaki faktor ima svoje mesto u mozaiku uspeha".  

 

Profimedia

# Pre početka debitantskog nastupa u grupnoj fazi Lige šampiona tu zasluženu avanturu nazvali ste velikom školom za vaš tim. Hteli ste igračice da rasteretite treme i pritiska, znajući da mogu da budu više od pukih učesnica, ili su možda i vas prijatno iznenadile rezultatima?

"Bilo je i jednog i drugog. Počelo se s rasterećivanjem ekipe, gledali smo da ne razmišljamo mnogo o rezultatima, jer je i sam plasman u Ligu šampiona bio vanserijski podvig, s tim da sam u dubini duše znao da to nije naša zadnja reč. Da to kako treniramo i igramo nije mnogo daleko od evropskih ekipa tog nivoa, pogotovo u našoj grupi. Sa izuzetkom Ezačibašija, naravno. U tome sam video prostor i šansu za nas, a pošto smo je iskoristili svi su nas prepoznali kao najprijatnije iznenađenje prve faze Lige šampiona". 

# Kako je vama kao treneru bilo iz prve ruke svedočiti moćima jednog Ezačibašija i naše Tijane Bošković? Spremati taktiku za dvomeč sa turkim sastavom, takođe. 

"Generalno, takve utakmice najlakše je spremiti, pošto se u njima vrlo jasno znaju uloge. Unapred. Autsajderima ne ostaje puno prostora za preterano nadigravanje, međutim tu su jaki motiv i želja kao metod premošćavanja razlike u kvalitetu.

U prvoj utakmici, na njihovom terenu i u prepoznatljivo fantastičnom ambijentu, definitivno nas je pojela ta naglašena potreba za dokazivanjem. Bio je to preveliki zalogaj za nas, dok je već kod kuće bilo drugačije. Nismo živeli u iluzijama da možemo da im naudimo, ali verovali smo da možemo uzeti jedan set. I jesmo, dokazavši, pre svega sebi, da nisu baš previsoko iznad nas". 

 

MN Press

# Šta je vama kao treneru najveća lekcija poneta iz elitnog takmičenja? Generalno, gde je naša ženska klupska odbojka u odnosu na Evropu?"Sve u svemu, jedno vrlo specifično i dragoceno iskustvo za mene kao trenera. Na marginama priprema i vođenja mečeva zapažao sam detalje u radu kolega, uspevši svaki put da saznam i naučim nešto novo. Da unapredim već postojeća znanja.

Ako bih nešto izdvajao kao lekciju onda bi to bila određena mirnoća u sagledavanju stvari i reakcijama. Recimo, znao sam da nas u ovogodišnjem finalu Kupa neće pojesti trema, da nećemo sagoreti u toj prevelikoj želji za pobedom. Ne kao prethodne sezone". 

 

Starsport

U oba slučaja postoji velika čar. Što se mene tiče, nisam rekao zbogom muškoj odbojci, mislim da nisam završo s njom, volim je i dalje pratim, ali se ne vidim trenutno u njoj. Ženska odbojka je moja sadašnjost i budućnost u narednom periodu. Raduje me to što imam priliku da još napredujem, tek sam na početku".   

# Čiji eventualni poziv za saradnju više priželjkujete, selektora "orlova" ili "orlica"? Da li i vi, kao većina klupskih stručnjaka, sanjate o mestu šefa struke A reprezentacije jednog dana?

"Hm, teško pitanje i dilema. S jedne strane, imam iskustvo rada u muškoj reprezentaciji, dovoljno da se snađem u eventualnim sličnim okolnostima, a s druge strane, imajući u vidu moj sadašnji angažman, prirodnije bi bilo da na taj način napredujem u ženskoj vertikali. Uglavnom, neću puno razmišljati ako dobijem takav poziv jednog dana. Bila bi mi čast da budem deo jedne takve velike, reprezentativne priče, mada se čovek zapita da li mu je tu mesto i čime je zalsužio takvu nagradu".  

 

Profimedia

# Kakvi su vaši planovi sa TENT-om? Koliko još imate ugovora sa klubom, a koliko želje i volje da se ponavljate, možda uspostavite sistem na duže staze? Pogotovo ako budete dominaciju zaokružili šampionskim znamenjem? 

"Ugovor mi ističe na kraju sezone, ali već sam u početnoj priči sa upravom za narednu. Ne samo na temu prvog tima, imamo na umu širi kontekst i dublju viziju. Postoji ideja potpunog povezivanja klupskih selekcija, u smislu uspostavljanja određenog sistema rada i igre, kog bi se pridržavali svi, od pionirskog do seniorskog nivoa.

Kako bi devojčice i devojke spremne dolazile u najjaču postavu i brže se prilagođavale najvišim takmičarskim zahtevima. Takođe, postoji intencija svođenja dovođenja stranih igračica na minimum. Naravno, za sve to su potrebni odgovarajuća logistička i finansijska podrška. Uprava vredno radi na tome, moram ih pohvaliti".   

# Kako percipirate budućnost naše reprezentativne odbojke? Koliko još dugo bi mogla da bude deo svetskog vrha, nudi li baza dovoljno potencijalno vrhunskih igračica kao u slučaju nekoliko poslednjih generacija? 

"To vam je jedna vrlo opširna i kompleksna tema, jer nam se talenti očigledno negde gube na putu razvoja, a predloga, koncepta, rešenja....samo nas trenera je toliko da svaki put kada razgovaramo o tome, a to činimo na svakom susretu, uvek ostane još materijala za pretres.

Ja, lično, sam kratko u ženskoj odbojci da bih dao sebi za pravo da izvlačim neke velike zaključke, da pričam šta valja ili ne valja, šta bismo morali i(li) ne bismo smeli da radimo u budućnosti. Ono što je sigurno i oko čega nema spora, jeste da popularnost ženske odbojke u Srbi ne opada. To treba iskoristiti". 

 

MN Press

# Posle svega, da li biste ćerki, ako je budete imali, dali blagoslov da se bavi odbojkom? Uopšte, profesionalnim sportom. Supruga vam je odbojkašica, vi radite sa devojkama, pa znate kako je biti sportistkinja u našoj zemlji. 

"Veliki sam zagovornik dece u sportu. Pored toga što razvija telo, jača duh, snaži volju, oblikuje karakter, uči (samo)disciplini, odnosu prema autoritetima i kolektivu, zahteva dozu strpljenja, upornosti, prilagođavanja... Ima toliko benefita, primenjivih na život van sportskih arena.

Takođe, nema kontakta i duela, što priču čini još čistijom. Dakle, glatko bih prihvatio odbojku kao ćerkin izbor, ako je budem imao. Ne kažem to zbog toga što mi je životni poziv, to je stvarno jedan izuzetan sport", zaključuje i preporučuje naš sagovornik.