18.10.2024 13: 20
Vemić se opredelio za mlađe snage. Srbija bez Olge Danilović napada Švajcarsku
Pobednik plej-of duela Švajcarska - Srbija zaigraće u aprilskim kvalifikacijama za Svetsku grupu Bili Džin King kupa.
Čikago Bulsi. Na ime i samu pomisao te ekipe dođe vam svima verovatno ime Majkla Džordana, nominovno najvećeg svih vremena. Uz njega svakako istaknut i jedan od famoznijih igrača same ekipe i franšize iz Ilinoisa, Skoti Pipen. Stiv Kera, trenera Ratnika iz San Franciska, naravno mislim na Golden Stejt Voriorse. Tu svakako treba nadodat i odbrambenu silu, a i jednog od najboljih skakača u istoriji, Denisa Rodmana, koji između svega ima dve nagrade za najboljeg defanzivca lige, te sedam puta lider lige po broju skokova. Svakako posebne uspomene budi i splitski ”konobar” Toni Kukoč, koji je bio proglašen najboljim šestim igračem lige za vreme igranja u Bulsima, 1996 godine. Ovi gorepomenuti Bulsi su bili strah i trepet za sve, osvojili su sa Džordanom na kormilu čak 6 titula i to pod dirigentskom palicom jednog od najboljih trenera svih vremena, velikog Zen Mastera, Fila Džeksona. Samim time generacija 95/96 slovi za jedan od najboljih timova koje je ova liga videla.
Današnji Bulsi su ipak teža suprotnost, u plejofu poslednji put bili su pre pet godina. Ni tada se nisu proveli Bog zna kako. Izgubili su od tada prvoplasiranih Seltiksa u prvoj rundi sa 4-2, nakon što su Bulsi imali prednost u seriji od 2-0. Tada su kostur ekipe činili stare kosti Dvejna Vejda, specijalista za trojke, ujedno Crnogorac sa španskim pasošem, Nikola Mirotić, organizovani napadima Režona Ronda, te sa tada superstarom u nastajanju, Džimijem Batlerom. Bilo je još tu imena poput Majkl Karter-Viliamsa, inače novajlije godine 2014 godine, pa starosedeoca Taža Gibsona, pa Denzel Valentajn koji dan danas traži svoju ulogu u Bulsima. Nakon te sezone, Čikagu je krenula velika suša, dva puta su završavali trinaesti, poslednje dve sezone kao jedanaesti. Treba svakako istaknuti kakve su se promene izdešavale u ekipi, a i samom taboru. Pre svega, Fred Hojberg je nakon 4 sezone dobio nogu, Batler je razmenjen, a od tadašnjeg tima Bulsa u današnjim je jedino pomenuti Denzel Valentajn. Bulsi su takodje na poslednjem krajnjem roku za razmene, kao i sada tokom pauze između dve sezone, napravili sve ne bili ponovno osetili čari doigravanja. Neko bi rekao, oformili su i više nego respektabilnu ekipu, no kako će to sve izgledati videćemo u dolazećoj sezoni.
Na poziciji jedinice, odnosno pleja, biće Lonzo Bol, sin famoznog Lavara. Bol je duže vreme bio želja Bulsa, ali prvenstveno ga Pelikani nisu puštali. Očito su imali dugoročni plan njega i Zajona, ne bi li ta kombinacija uspela u vidu donošenja poena, pobeda i u konačnici da im donese toliko željno doigravanje. Zamisao im nije uspela. Kako bi jedna stara ex-YU grupa, u svojoj pesmi rekla Uzalud vam trud svirači, tako i Pelikansima sa kombinacijom Lonza Bola i Zajona. Konačno su popustili, Lonzo je otišao, a zamenu su dobili veterane Gereta Templa i Tomasa Šatoranskog, pik druge runde i nešto keša.
Pre svega, Lonzo je tu da donese svežinu na poziciji pleja ili de facto razigravača. Da se razumemo, ni Šatoranski, niti Kobi Vajt nemaju takav pregled igre. Lonzo će svakako tu dosta nadopuniti i pomoć skinuti teret sa prve zvezde ekipe, Zeka Levina, kojem je ovo bila najbolja sezona u Bulsima. Beležio je nešto manje od 28 poena u proseku, sa 41% šuta za tri. Zek se neće previše umarati što se razigravačkog, te defanzivnog dela terena tiče. Lonzo je odigrao 55 utakmica prošle sezone za Pelikane, imao je prosek od 14.6 poena po meču, uz respektabilnih 41% iz igre, te 37.6% za tri poena. Šut koji je kroz poslednje sezone nadograđivao i sazrevao u smislu izbačaja, te same lepote istoga. Bol može biti izuzetno opasan u kontri, a njegova vizija koju sam pomenuo je svakako jedna od stvari zbog koje je doveden. Dobio je ugovor od Bulsa na četiri godine, težak 80 miliona dolara. Arturas Karnišovas, te Mark Eversli veruju kako Bol može još dosta napredovati, sa obzirom da ima tek 23 godine.
Na poziciji krila će igrati Derouzen. Demar Derouzen je i prošlu sezonu proveo u Sparsima, ekipi Grega Popoviča, gde je beležio 21.6 poena u proseku, sa skoro 50% iz igre. Nakon nekoliko nagađanja da bi mogao pojačati Lejkerse, pa i Kliperse, Derouzen je došao u ekipu iz “vetrovitog grada”. Došao je u potpis pa trejd kombinaciji u kojoj su ekipu Bulsa napustili Tadeus Jang i Al-Faruk Aminu. Ugovor je potpisan na 3 godine, a težit će ukupno 85M$
Demar je poznat po tome da nije okoreli tricaš, ali zato jeste jako vešt u pogađanju šuteva sa poludistance, gde bih ga ja lično stavio rame uz rame Kris Polu. Derouzen može biti odličan plej na protivničkoj polovini, u taktičkom smislu, to znači preuzimanja lopte od prvog pleja, u ovom slučaju Lonza Bola. Može takođe biti odličan u spuštanju lopte na visoki post centru, ali centru koji to zna iskoristiti. Svakako da je Nikola Vučević neko kome je igra na visokom postu jedno od glavnih oružja iz arsenala. Jedina mana kod ovog potpisa je ta što Derouzen nije vešt defanzivac, pa bi samim time njegove spore noge mogle dodatno opteretiti Bulse na tom delu terena. Bulsi su također doveli Aleksa Karusa, bivšeg igrača Los Anđeles Lejkersa. Karuso će svakako biti igrač sa klupe koji će biti solidna defanzivna nadogradnja uz Kobija Vajta.
Vilijamsov najveći problem tokom prošle sezone bio je nedostatak odlučnosti, pogotovo na otvorenim trojkama. Čovek je gađao 39 posto iza crte, ali je propuštao svaku drugu otvorenu trojku iz ćoška, što ove sezone neće smeti raditi, pogotovo ne kada dođe u obzir otvorenost i razigravanje cele ekipe.
Defanzivno, ovaj igrač i njegove stil doneće mnogo Bulsima. Može da brani sve od beka do krilnog centra. Dobra stvar je svakako što ima prostora za napredak.
Vučko je odigrao svih 26 utakmica koliko je i planirano za Bulse, sa više nego solidnih 21.5 poena, 11.5 skokova i 3.9 asistencija. Nikola je imao i ok procente šuta – iz igre je šutirao sa 47%, a za 3 sa 38,8% uspešnosti. Spominjao sam i opet ću, Vučević je odličan na visokom postu. Mana Vučka leži u njegovim deblima, odnosno nogama, koja mu kao i većini centara onemogućuju da parira bržim igračima.
Nekakve velike nade za nešto više trenutno od ove ekipe nema. S jedne strane, one papirne, ova ekipa izgleda jako dobro i doigravanje bi trebali osigurati bez obzira na sve, ali sa druge tu je puno nepoznanica. Da li će Bili Donovan moći da upakuje to sve u jednu mašinu koja će funkcionisati? Predvidjanja američkih novina su da bi ova ekipa Bulsa mogli biti novi Majami Hit (ekipa iz 19-20 sezone). U ovim potezima Bulsi nisu žrtvovali idućih pet godina i bacili ih u smeće. Ovde i dalje ima potencijala u svakom igraču, takođe gledajući i na to da se još čekaju igre od strane Laurija Markanena (ukoliko ostane u Čikagu) pa i Kobija Vajta. Verujem da ima i potencijala za napredak i u igri Zeka Levina, barem defanzivnoj, kao što se može očekivati isti Bola u napadačkom smislu.
U poslednjih 7-8 godina ovo su verovatno najinteresantniji Čikago Bulsi koje bi vredelo ispratiti.
Ostavite komentar