18.10.2024 13: 20
Vemić se opredelio za mlađe snage. Srbija bez Olge Danilović napada Švajcarsku
Pobednik plej-of duela Švajcarska - Srbija zaigraće u aprilskim kvalifikacijama za Svetsku grupu Bili Džin King kupa.
Nije čest slučaj da ekipa koja je jedna od izrazitih favorita za osvajanje titule bira više od par puta na draftu, a pronaći situaciju u kojoj je tim sa pomenutim ambicijama birao čak pet puta zahtevao nepotrebno dugo istraživanje.
Netsi su u danu koji je vodio do drafta poslali Šameta u Finiks, čime su svom piku pridodali još jedan na kraju prve runde i tako osvežili roster sa dva zanimljiva igrača. Birali su još čak tri puta u drugoj rundi, ali o tom potom.
Nisu imali sreće u plej-ofu, zadesile su ih povrede Kajrija Irvinga i Džejmsa Hardena, ali ni tome nije ovde mesto, pregledavanje situacije po timovima ići će nakon analize svih draftovanih igrača.
Danas ćemo obratiti pažnju na to šta su Netsi i generalni menadžer, Šon Marks, uradili te bitne večeri.
Co-MVP Letnje lige pokazao je svoj pun potencijal u nekoliko mečeva protiv slabe konkurencije u Las Vegasu.
Tomas je rodjen u Jokosuki, Japan, blizu američke mornarčke baze, 13. oktobra 2001. godine. Lesli Tomas, Kamova majka, je ratni veteran. Njoj i njenoj prošlosti Kamerun pripisuje svoje radne navike i disciplinu. Lesli je samohrana majka, kao takva oduvek snažno vezana za svog sina. S obzirom da je u srednjoj školi i na koledžu igrala košarku, uzela je na sebe da trenira ga od malih nogu.
Ovako nešto može biti i problem. Čini se da je Tomas jako privržen majci i da ona donosi bitne životne odluke umesto njega. Naime, Kamerun je u potpunosti propustio drugu godinu srednje škole, što se košarke tiče, zbog “majčinog neslaganja sa trenerskim timom.”
Na kraju se može reći da su pored svega vukli prave poteze. Tomas je po okončanju pomenute godine napustio srednju školu u Česepiku, mestu u Virdžiniji u kojem je odrastao i premestio se na “Oak Hill” akademiju. Za one koji nisu upućeni “Oak Hill” je jedna od najboljih pripremnih škola u SAD, što se košarke tiče. Velike NBA zvezde, budući članovi Kuće slavnih nosili su dres pomenute institucije. Kevin Durent i Karmelo Entoni, izmedju ostalih. Naveli smo njih dvojicu jer se svrstavaju medju najbolje košgetere u istoriji lige. E, pa, Kamerun Tomas je igrač koji je karijeru na “Oak Hill” akademiji završio kao najbolji poenter od postojanja škole. Dovoljno rečeno.
Pored velikog broja ponuda, odlučio se za Luizijana Stejt univerzitet (LSU). “Tigrove” je već kao brucoš predvodio po poenima u proseku. Ne samo to, postigao je najviše poena od svih igrača prve godine u čitavoj državi. Preko 23 po utakmici.
Po svemu što ste pročitali zaključili ste da je Tomas jednostavno, rodjeni košgeter. Tip igrača koji kad primi loptu ima samo jednu dilemu – da li da opali odma’ ili nakon nekoliko driblinga? Zaista je raznovrsan sa loptom, tu nema diskusije. Može da naudi protivničkoj odbrani na više načina i strašno ga je teško pročitati ili usmeriti. Polazi u obe strane i ima već sada razvijene driblinge sa obe ruke, “step back” iz svake pozicije ili prodor do samog obruča. Nije iz reda eksplozivnih atleta, ali ta veština skrivanja namere i čitanja protivničke odbrane donosila mu je lake poene na prodoru ili slobodna bacanja. Njih je šutirao sa preko 88% uspešnosti, velika stvar s obzirom na slabe procente iz igre (o čemu ćemo nešto kasnije) jer istorija govori da vrhunski šuteri “penala” postanu veoma precizni i iz igre. Kem je čak 22 puta postigao 20 ili više poena na utakmici, što je najveći broj poena jednog igrača Luizijane još od najboljeg igrača u istoriji ovog koledža – Šekila O’Nila.
“Mogu da udjem sa klupe i donesem poene. Nikada nije previše poentera u NBA ovih dana. Mislim da svojim ulaskom sa klupe mogu da donesem energiju, poene i stvaranje za druge. Imam osećaj da mogu da doprinesem od prvog dana i samo želim da izadjem na teren i dam sve od sebe.”
Jedan deo statistike ste videli, 23 poena u proseku, drugi medju bitnijima – 1.4 asistencije po utakmici. Za nekoga ko je imao loptu svojim rukama onoliko koliko je to bio slučaj sa Tomasom, ovo su mizerne brojke. One mogu da varaju, ali u ovom slučaju govore puno. Jedini cilj koji ovaj momak ima kada primi pas je kako šutnutni na koš. Nije na uštrb reći koliko je samo puta isforsirao šut u situacijama u kojoj su njegovi saigrači bili potpuno otvoreni. Dolazimo do sledećeg problema – selekcija šuta. Previše teških pokušaja i onih koji se svrstavaju u neinteligentne, da ne iskoristimo neku težu reč. Nakon mnoštva driblinga, u ranoj fazi napada i pored bezbroj boljih rešenja. Niste valjda mislili da ovakav strelac ni zbog čega može da padne na kraj prve runde? Kada je reč u odbrani, nije mali broj situacija u kojima je intenzitet Kameruna Tomasa na sramno niskom nivou. Momka bukvalno nije interesovala odbrana. Nije pokazao dovoljno svesnosti da reaguje na pravi način, ali to je sve verovatno proizvod ozbiljnog nedostatka želje.
Pored svega što smo naveli, verujemo da će Tomasova želja na defanzivnoj strani terena biti mnogo veća sada kada je profesionalac. Ukoliko to ne bude slučaj, neće se dugo ni zadržati u karavanu. A, sa druge strane, ukoliko se osvesti Bruklin bi mogao da dobije jednoj strašno ozbiljnog talenta. Kemova sreća je što ima dar sa kojim se jednostavno radjate, nešto što ne možete da naučite, taj talenat za postizanje poena koji se retko vidja. Opet, moraće da se što pre navikne da nije više igrač koji će uzeti dvadesetak šuteva po utakmici. Radi se o jednom jako zanimljivom igraču čiji ćemo napredak pomno pratiti i momku koji ako uradi sve kako treba ima potencijal da zaista postane veoma dobar u ovoj ligi, ali na drugoj strani medalje je jedna veoma kratka NBA karijera.
Dejron Šarp je rodjen u Grinvilu, savezna država Severna Karolina, 6. novembra 2001. godine. Svoju omladinsku karijeru započeo je u srednjoj školi u rodnom mestu, da bi u poslednjoj godini školovanja napravio kratak pit stop na čuvenoj Monteverde akademiji u Majamiju. Tamo je bio član jedne od najboljih srednjoškolskih ekipa u istoriji, u sezoni 2019/20, koju su pored njega do statusa neporaženog tima vodili prvi pik sa ovogodišnjeg drafta – Kejd Kaningem, četvrti pik – Skoti Barns, kao i izbor Voriorsa – Mozes Mudi. Šarp je usput zavredeo učešće i zvanje Mekdonaldsovog i Džordanovog “All-Star” igrača. Nakon odlaska u Majami, vratio se na univerzitet Severne Karoline, gde je gradio poslednji deo CV pred draft.
Najveći kvalitet novog centra Bruklina je motor, energija – neiscrpna energija. Šarp ne staje, bukvalno. U kombinaciji sa odličnim čitanjem uglova, odnosno osećajem za skok, prava je napast nakon promašaja saigrača. Verovatno najbolji ofanizvni skakač čitave klase. Usput, Bruklin dobija jedno čvrsto telo. Igrača kakvog su tražili u Diandreu Džordanu, ali očigledno nisu dobili. Nekoga ko će fizički moći da se suprotstavi bitnijim silama lige (čitaj Jokić, Embid, Tauns) Šarp je već sada ozbiljan fizički primerak. Ne samo to, pokazao je potencijal prilikom preuzimanja nižih i bržih igrača. Moraće da poradi na stavu, ali svakako činjenica da i u lošijem položaju uspeva da isprati protivnika govori dosta. Pored skakačkih nedostataka, tačnije atletskih, čista sila njegovog tela i odlična svesnost u odbrani govore da bi mogao u budućnosti da donese Netsima i zaštitu reketa, nešto što im žestoko fali. Pozitivan korak jeste to što je na letnju ligu stigao znatno “zategnutiji” nego što je to bio slučaj na koledžu, što govori ponešto o radnim navikama. Ofanzivno je pokazao odredjeni kvalitet kao dodavač, pre svega što se “high-low” asistencija tiče. Tu se njegov trenunti repertoar više manje završava, ali postoji solidan prostor za napredak.
Iako smo pominjali da neprestano radi, da je aktivan i dosadan na skoku, Šarp nije atleta od koga zastaje dah. Nije to ni osobina koja mora da odredi smer njegove karijere, mnogo više cenimo trud i zalaganje koje donosi, ali valja napomenuti da navijači Netsa ne trebaju da očekuju “skakavca” tipa Robert Vilijams, Mičel Robinson, pa i Nikolas Klakston. Šarpov arsenal ofanzivnih poteza nije preterano širok, u stvari sušta je suprotnost. Trenutno je ograničen na asistiranje sa visokog posta, pa kako je to nešto u čemu oseća da je dobar, želi prečesto da dodje do sličnih situacija iz kog razlog zna da pogreši iz brzopletosti. Nije to toliko problem prepoznavanja situacije čini mi se, koliko jednostavna želja da doprinese na svoj način. Korigovaće se i to kada bude u stanju više da ponudi. A čini se da će imati, jer koliko god ljudi neverovali i brinuli, po svemu vidjenom iako je trenutno neprecizan, nema apsolutno nikakvih problema sa njegovom mehanikom. Tačnije postoji sitan, prilikom izbačaja pomoćna ruka mu malo više stoji iznad lopte, ali to nije nešto što se ne može ispraviti za jedno leto. Defanzivno je mnogo učinkovitiji, a opet ima prostora za napredak, pre svega u defanzivnom stavu o kom je bilo reči. Umesto da “sedi”, Šarp se mnogo više naginje u napred gornjim delom tela, što sigurno utiče na balans.
Zanimljivo da u ekipi ovakvog kalibra dva ‘rukija‘ mogu da se nadaju minutima, ali to jeste slučaj. Pored pomenutog Klakstona i eventualnih minuta Blejka Grifina na centru, Netsi po svemu sudeći neće imati peticu. Diandre Džordan će veoma je moguće napustiti Bruklin, po navodima Šon Marks i ekipa su čak nudili timovima i pik prve runde “prilepljen” uz Džordana u ‘trejdu‘ kako bi preuzeli njegov ugovor. Dobra stvar za Šarpa.
Kesler Edvards, prvi izbor Bruklina u drugoj rundi drafta, potpisao je ‘two-way‘ ugovor sa Netsima. Sledeću sezonu provešće dobrim delom u razvojnoj ligi, što bi mogla biti odlična stvar za njega. Edvards ima kvalitet da momentalno bude najbolji igrač Long Ajlend Netsa, što će mu svakako značiti u daljem razvoju.
Edvards je rodjen 9. avgusta 2000. godine u Glendejlu, američka država Kalifornija. U dečačkim danima karijere nije bio smatran za velikog talenta, otuda i odlazak na Peperdin, ne preterano kvalitetan košarkaški program, gde se “kalio” tri godine. Iz sezone u sezonu njegova uloga je razumljivo rasla, ali s njom i kvalitet igre krilnog igrača.
Čudan prizor ofanzivno. Precizan šuter, sa neobičnom mehanikom. Možda i ne mehanikom, jer je izbačaj sasvim korektan i visok, ali zasigurno čudan položaj tela, sa naginjanjem gornjeg dela i zabacivanjem zadnjice. Edvards je šutirao gotovo 40% u ‘catch and shoot’ situacijama, vrlo dobar procenat. Šta više, kroz tri sezone na koledžu on je šutirao tik ispod 40% za 3 poena i gotovo 80% sa linije penala, dobre naznake da će šuterski dodir preneti u profesionalnu košarku. Odlična opcija i u pik en popu, kada šutira u tom ritmu, ako je dobar pas retko promašuje otvorene situacije. Problem što se tiče mehanike/načina šutiranja dolazi do izražaja kada pokuša da šutira iz driblinga, jer nezgrapni pokreti (gore opisani) u potpunosti oduzimaju fluidnost. Edvards je bio ključna tačka u napadu Peperdina, mnogo je akcija crtano za njega, pa iako neće biti u sličnoj situaciji u NBA ligi, doneće mu dobre stvari. Akcije su uglavnom igrane za njegov napad ka košu, gde je bio izuzetan. Raspon (preko 213cm) i čvrstima ruku dozvoljavale su mu da završava i pored viših igrača i to u visokim procentima. Njegova prednost biće svakako to što je navikao na to kretanje bez lopte, jer je Peperdin tako igrao. Nije mu strana ni izolacija, kao najbolji igrač svog tima morao je biti u tim situacijama, a najbolje je prolazio na visokom postu. Odatle je nakon jedne dobre varke očas posla na obruču, zahvaljujući džinovskim koracima.
Ima lepu šansu da se zadrži u ligi, što nije slučaj sa većinom pikova druge runde, jer je prisutan na obe strane terena. Fizikalije koje smo pominjali – duge ruke, ozbiljan korak – pametno koristi u odbrani, gde je više puta čitanjem igre, ne nasedanjem na finte šuta ili defanzivnim rotacijama pokazao zavidan nivo inteligencije. Čudno je opisati ga kao defanzivca, jer na oko ima sve, ali opet ponekad izgleda tromo, pa se većina ljudi pita u čemu je problem. Lateralne kretnje su jako dobre, brzina na mestu – po našem mišljenju u pitanju su kukovi, gde nije dovoljno pokretljiv/okretan. Kao što smo već naveli dobar je u stavu, može da isparira bočno, do problema dolazi kada ga ofanzivac prevari i dodje do odredjene prednosti, tada nije dovoljno mobilan u kukovima da se vrati u igru. Možda izgleda tako, ali je daleko od nepremostive prepreke.
Opet ta neobična situacija, u kojoj Kesler zaista može da se nada minutima. Ta kombinacija pokretljivosti i dužine, uz naravno mogućnost da raširi teren je idealna za današnji NBA i skauti neprestano traže nebrušene dijamatne tog reda. Kada pogledamo sastav Netsa, oni zaista nemaju te krilne defanzivce, mimo Durenta Bruklin je limitiran u tom delu rotacije. Iako je na dvojnoj registraciji, ukoliko uspe da prenese svoju igru sa koledža ubeđen sam da Edvards ima ulogu u ovom sastavu.
Jedan od draftovanih momaka, koji se po svemu sudeći neće naći u sastavu Netsa, bar ne naredne sezone jeste Markus Zegarovski. 188cm visoki plejmejker sa Krejtona nije odigrao na očekivanom ili željenom nivou tokom Letnje lige, u kojoj se borio za jedno od dva ‘two-way‘ mesta u Bruklinu.
Zegarovski dolazi iz strašno zanimljive košarkaške familije. Pazite sad, on je polubrat Majkla Karter-Vilijamsa.
Naime, Markus i Majkl imaju istu majku, Amandu. Amanda Karter-Zegarovski je nekadašnja košarkašica koja i danas radi kao trener. Svi u familiji su usko povezani sa sportom. Amanda se na koledžu zabavljala sa Majklovim ocem, a nakon školovanja se udala za Zeka Zegarovskog sa kojim ima troje dece, jedan od kojih je Markus.
Dvadesettrogodišnjak iz Masačusetsa nastupao je za Krejton tokom koledž karijere. Stekao je epitet vrsnog organizatora, “snajpera”, ali i izdrživog i čvrstog momka. Zegarovski je u nekoliko navrata za svoj koledž nastupao povredjen, pa čak na terenu završavao utakmice nakon kojih je išao na operacije. Neko je koga možemo opisati kao čistog košarakaša, kome sve stvari vezane za igru dolaze prirodno. Odlična kontrola lopte sa obe ruke, napredni pregled igre i dodavanja kojima mogu da zavide i pojedini NBA košarkaši. IQ dokazuje uzimanjem samo dobrih šuteva po tim, a to potvrdjuje i procenat uspešnosti, pogotovo van linije za 3 poena. Zegarovski je trogodišnju karijeru na Krejtonu završio sa više od 42% pogodjenih trojki.
Njegovi problemi i limitacije dolaze sa one atletske strane. Ne samo da je niži od ogromne većine plejmejkera u ligi trenutno, već je i njegov raspon ruku procentualno medju najkraćim u ovoj generaciji igrača. Na sve to, ne može se pohvaliti spektakularnom brzinom, što skupa dalje fizički inferiornog igrača na NBA parketima i nekoga ko bi morao biti madjioničar sa loptom da bi došao do izražaja. To u ovom trenutku nije slučaj.
Po svemu opisanom shvatate da mislimo da Zegarovski, bar u ovom trenutku, nije igrač spreman za NBA ligu. Put će morati da traži kroz druge profesionalne lige, pa iako mislimo da će se odlučiti za razvojni tim Netsa uvereni smo da bi Markus bio idealan košarkaš za Evropu, gde se mnogo više ceni njegova pametna i timska igra.
Rejkvon Grej je poslednji pik Netsa na ovom draftu, rodjen je 7. jula 1999. godine na Floridi. Kao mali je igrao i američki fudbal, što je verovatno uticalo i na njegov rad nogu, kao i na konstituciju. Grej je najveći doprinos na koledžu i to ubedljivo, dao u protekloj sezoni. Iako oduvek snažan i nezgodan, nikada nije bio dovoljno dobro pripremljen sa te strane. Do prošle sezone.
Grej je tokom uvodnih karantinskih dana počeo da vodi računa o ishrani, kao i hidrataciji, te je sezonu 2020/21 dočekao spremniji nego ikada. Rešio se masnih naslaga, što je donelo dodatne minute na terenu, a nova kompozicija tela omogućila mu je da pokaže kako u stvari ima zavidan prvi korak za čoveka njegove visine.
Ne volim preterano da poredim igrače, pogotovo ne one sa samog dna drafta sa velikanima lige trenutno, ali ako bar jednom pogledate Greja kako igra ne možete da se otmete utisku kako neodoljivo podseća na Drejmonda Grina. 203cm i preko 120kg (!!!) čistih mišića, a pored konstitucije dovoljno mobilan da preuzima sve od jedan do pet, dok u napadu konstantno drži podignutu glavu. Grej je bio saigrač Skotija Barnsa (4. pika na draftu) na Florida Stejtu, pa su ljudi svakako više skautirali njegovog timskog druga. Ipak, kada god biste pogledali snimke novog igrača Toronta, videli biste Greja kako radi dobre stvari. Neverovatno mobilan za svoju gradju. Više se tu misli na pokretljiva stopala, nego neke spektakularne skakačke sposobnosti.
U ranim košarkaškim danima, za vreme srednje škole, bio je jedan od nižih igrača, pa je najviše vremena provodio kao plejmejker. To je nešto što će mu dosta značiti kao nekom tipu nekonvencionalnog krila ili krilnog centra. Mogućnost da napadne iz driblinga, te nakon odlične kontrole lopte čistom silom uterivanje protivnika pod koš. Pomenuli smo komparaciju sa Grinom, Grej je neko ko bi u pravom okruženju mogao da igra i ‘small-ball’ peticu, ukoliko uspe da prenese igru sa koledža Rejkvon bi bio matematičko-košarkaški san, igrač koji može čuvati bilo kog protivnika. Bar na momente.
Problemi kod Greja dolaze pominjanjem šuta sa distance. Nikako nije pouzdan u ovom trenutku karijere, šutira redovno ispod 27, 28% tokom koledža. Šta je problem je tema za dublju analizu. Izbačaj i čitava mehanika izgledaju sasvim korektno, a procenat sa linije slobodnih bacanja takodje govori da je ovo nešto što će Grej moći da unapredi. Možda je u pitanju previsok izbačaj. Luk je toliki da se čini da će udariti o vrh arene prilikom šuta.
Defanzivno ima problema sa ličnim greškama. Fizikalije koje smo pomenuli kao da ga teraju da ih iskaže u bukvalno svakom posedu, pa onda često zna da bude upecan u sitnijim prekršajima. Pokušava više nego što bi trebalo da ukrade protivniku loptu direktno iz ruku, nekada lenjo reaguje i nema ispravan stav, te udara kukovima u protivnika koji je u prodoru što dovodi do prekršaja. Horizontalno je jako sposoban, ali dolazimo do problema ko vertikalnosti, pomenuli smo da je atleta koji ide u smeru brzine, ne i skočnosti. Često bude prekratak prilikom odbrane reketa, jer nije dovoljno eksplozivan uvis kako bi odbranio igrače u naletu.
Ako smo za Zegarovskog rekli da ne vidimo previše prostora u NBA ligi, Rejkvon Grej je još jedan pik druge runde koji ima mnogo čemu da se nada. Bruklin ima još jedno ‘two-way’ mesto otvoreno i za njega će se u trening kampu najverovatnije boriti Grej i Dejvid Djuk mladji, sledeći na ovoj listi. Rejkvon ima sve predispozicije da jednog dana postane solidan, što da ne i ozbiljan NBA igrač ukoliko nastavi da napreduje istom trajektorijom kao na koledžu.
Dejvid Djuk mladji je nedraftovani igrač sa Providens koledža, koji je potpisao ‘exibit 10‘ sa Bruklinom, odnosno trening kamp ugovor koji će mu omogućiti da tokom priprema pokuša da se dokopa preostalog ‘two-way‘ mesta. Konkurencija će mu biti predstavljeni Rejkvon Grej, jer je Zegarovski po navodima novinara otpao iz trke.
Informacije koje stižu nakon Letnje lige govore da Djuk mladji ima barem podjednake šanse. Bio je fenomenalan na defanzivnoj strani terena, pogotovo na direktnom pritisku na loptu.
Dejvid je rođen 13. oktobra 1999. godine i igra na poziciji plejmejkera. Visok je 196cm, a težak 93kg, sa rasponom ruku od preko 205cm.
Djuk je odličan atleta, vrhunske gradje za svoju poziciju. Netsi su ga na nedavno završenoj Letnjoj ligi koristili i kao krilo. Ta defanzivna polivalentnost, dužina, hitrina i pre svega žustrina su njegovi najveći kvaliteti. Da, Djuk mladji je bio i udarna igla Providensa, ali u ovom trenutku karijere neće biti ni blizu tog protagonizma, pogotovo ne u najjačoj ligi sveta. Ofanzivno će se oslanjati na otvorene šuteve za 3 poena, trojke je šutirao sa 39% uspešnosti. Takođe, veoma je spretan u tranziciji, gde odlično koristi svoje atletske sposobnosti.
Kao prvi igrač i organizator igre svog tima beležio je 4.8 asistencija, ali na čak 3.2 izgubljene lopte. To nam daje odnos od tek 1.5 asistencija po izgubljenoj lopti. Mizerno malo. Primera radi, Monte Moris koji je rezervni plejmejker Denver Nagetsa je na poslednjoj godini fakulteta upisivao čak 6 asistencija na jednu izgubljenu. Možemo reći sa sigurnošću da u samom stratu neće biti primarna opcija zadužena za kontrolu tempa tima. Po svemu navedenom Djuk bi mogao krenuti istim putem kao još jedan igrač Providensa, poslednji odlični plejmejker sa ovog koledža – Kris Dan. Doduše, možda sam se loše izrazio “istim putem”, jer je Dan bio jako visok pik, ali mislio sam na način i opredeljenje u igri.
Kao što sam već naveo, šanse za ostanak medju Netsima su 50-50. Uprava tima povukla je potez nuđenja kamp ugovora kako bi zadržali prava na Djuka mladjeg iako se ne izbori za status “prvotimca”, jer će u tom slučaju on igrati za razvojni tim Bruklina. Po mom ličnom mišljenju, Rejkvon i Edvards su sličan tip igrača, tako da bi malu prednost čak dao nedraftovanom Djuku mladjem – Netsi nemaju previše kvalitetnih defanzivaca na perimetru.
Svi timovi koji su do sada predstavljeni:
Čikago Bulsi
Detroit Pistonsi
Los Anđeles Klipers
Toronto Reptors
Vašington Vizards
San Antonio Spurs
Minesota Timbervulvs
Njujork Niks
Bruklin Nets
Filadelfija Seventisiksers
Milvoki Baks
Boston Seltiks
Šarlot Hornets
Klivlend Kavalirs
Orlando Medžik
Denver Nagets
Oklahoma Siti Tander
Ukoliko vam je sve ovo previše, možete pročitati o igračima koji vas zanimaju zasebno na ovom linku.
Ostavite komentar