Maestralna Srbija imala u šaci "tim snova", ali je u tri minuta sve prosula: Amerikanci idu po olimpijsko zlato

Košarkaška reprezentacija Srbije imala je već kaparisanu pobedu protiv Sjedinjenih Američkih Država i tri minuta i 30 sekundi pre kraja finala pre finala bila na korak od meča za zlato na Olimpijskim igrama u Parizu, ali je tako maestralna posustala u odsudnom trenutku i na kraju balade (ne)očekivano pala - 91:95 (31:23, 23:20, 22:20, 15:32). 

U izjavama nekih bivših i aktuelnih NBA zvezdi, potcenjeni "orlovi" ušli su bez pardona u klinč sa apsolutnim favoritom turnira u "gradu svetlosti". I bacili nas u trans! Publika u "Bersiju", čija su mesta kod preprodavaca išla i do 3.000 evra, ali i širom sveta mogla je da vidi odlučnu i odličnu timsku odbranu i pakleni napad!

Amerikanci su prvi pogodili mrežicu, ali su im Srbi do kraja uvodne četvrtine dozvolili samo jedno rano izjednačenje (5:5) i sitnu prednost u 4. minutu (15:12). Kari se brzo raspucao, ali naši savršeno sinhronizovani, odvažni i taktički odlično namešteni igrači "lovili" su ostale po celom parketu kao glinene golubove. Nervozeći preokookeanske zvezde. 

 

 

Paralelno, puneći koš "jenkija". Šutirali su izabranici Svetislava Pešića kao da im život od toga zavisi ili kao da dele teren sa nekom skromnom evropskom ekipom, potpuno uravnotežene motivacije i koncentracije... Kakvo je to bilo ludo trojkaško poluvreme. Za izučavanje onima što dignu belu zastavu i pre nego što izađu iz svlačionice. 

Pogotovo je oduševio Avramović, s 15 poena, od čega su čak četiri bile trojke i to iz samo šest pokušaj. Bogdanović je bio tek nešto manje efikasan, Gudurić i Dobrić su briljirali pod našim košem...  A, kada je tako onda Jokić može da ubaci "samo" devet poena za 20 minuta. I posveti se asistencijama, pa namesti čak sedam koševa, uz tri skoka.

 

 

Navukao je protivnika da ga stalno motri i troši se na njegovo čuvanje, dok su ostali "plesali".... Ni treća četvrtina nije ništa promenila. Svetski vicešamion ostao je miran, strpljiv, fokusiran.... Dobro je skakao, gledao da što manje gubi lopte, kidao u defanzivi, vrhunski kombinovao u ofanzivnim akcijama...

Uz neverovatnu energiju i rešenost, ne samo petorke na parketu već svakoga na klupi, "orlovi" su leteli ka pobedi.... Rasla je i pomalo opadala razlika, ali nisu nijednog trenutka gubili kontrolu nad utakmicom. Ni nisu posustajali s trojkama. Ne jedan, nego jedan za drugim igrač!

Amerikanci nisu znali gde biju, žargonski rečeno, videlo im se iz pogleda da se boje šokantnog scenarija, jer, zaboga, uzeli su zlato i pre nego što su seli na avion za Pariz. Uspeli su ipak da isprovociraju četvrtu ličnu Jokića nešto više od sedam minuta pre kraja neverovatne utakmice.

 

 

I to nakon što je NBA MVP promašio trojku, a Durent je pogodio već u sledećem napadu, za osam poena minusa (70:78). S dve vezane trice, naš rival je napravio seriju 10:2... Bila je potrebna brza i prava reakcija, jer su Amerikanci "osetili krv" i krenuli po preokret. 

Samo, Srbija je rešila da ostane na nogama. Ionako teška borba pod košem dobila je još više na žestini.... Uzvraćali su naši košarkaši, grčevito, ali pametno čuvali distancu... Međutim, popuštala je realizacija, pa je plus otopljen na samo dva poena četiri minuta pre zadnjeg sudijskog zvižduka (84:82). Da bi ga  unarednom napadu Lebron Džejms poništio. 

Petrušev je poentirao, Embid izgubio loptu.... Dobrić promašio trojku, Kari pogodio sa iste daljine... Pa, dodao dva poena. I odjednom su uloge zamenjene. Serijom 7:0, Amerikanci su utakmicu okrenuli naglavačke (91:86). Još kada je Durent bio precizan u zadnjem minutu.... I to je bio početak kraja. KAKVA ŠTETA!

Ali, to je život, možda i realnost, kada se sve sabere i oduzme. Sledi duel za bronzanu medalju sa osvajačem poslednjeg Mundobasketa, Nemačkom. Eto, prilike za revanširanje za poraz u finalu u Manili. Pešić i njegova ekipa nemaju čega da se stide, naprotiv, navijamo da prevlada ponos na pokazano i da se brzinski resetuju za zadnji pariski ples. Zaslužuju mesto na pobedničkom postolju.