I ovog leta nastavljen je odliv najboljih evropskih fudbalera na bogata odredišta Bliskog istoka poput Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Obe selekcije su od ranije obezbedile plasman u četvrtfinale, te je ovo bio meč za prvo mesto u grupi i nešto lakši put do eventualnog polufinala.
Nema sumnje da je ovo neprijatan poraz za Srbiju. Naravno, radost je prisutna zbog prolaska dalje, ali ovu utakmicu naše devojke moraju što pre da zaborave. Nikada nije lepo kada se izgubi, ali srećom po "orlice" ovaj neuspeh može biti shvaćen samo kao opomena.
Utakmica je očekivano počela tvrdo na obe strane, ali deluje da su se izabranice Marine Maljković nešto više mučile da dođu do lakih pozicija za poene, a i promašile su nekoliko zicera. Nisu ni Španjkinje briljirale, Srbija je dobro komunicirala u odbrani, ali je ipak posle uvodnih deset minuta sastav sa Pirinejskog poluostrva imao prednost od tri razlike (13:16).
Španija se na početku druge četvrtine raspucala sa linije za tri poena, što je primoralo naše košarkašice da dodatno priđu, a to je onda ostavilo mnogo prostora za lake poene Španjkinja koje su kontrolisale tempo igre, ali i rezultat. Selektorka Maljković je bila vidno nezadovoljna nastupom svojih igračica i pokušavala je da pronađe pravu petorku. Rivalke su definitivno bile stabilnije i na poluvremenu su imale +7.
Posle poluvremena Srbija je potpuno stala, dok je Španija nastavila u istom ritmu, što joj je donelo prednost od čak 20 razlike. "Orlice" su delovale potpuno nemoćno na obe strane parketa naspram rivalki kojima je sve polazilo za rukom u ovom periodu. (38:55).
Srbija je ipak pokazala borbeni duh i zajedništvo u poslednjem kvartalu. Iako su šanse za povratak bile minimalne, "orlice" su se borile do poslednjeg zvuka sirene. Španije je u nekim momentima delovala "opijena" vođstvom, te je sam kraj susreta pripao našim košarkašicama, ali je razlika ipak bila prevelika.
Izabranice Marine Maljković sada čekaju rivala u četvrtfinalu koje će se igrati u Parizu, budući da se olimpijski turnir iz Lila seli u prestonicu Francuske.
I ovog leta nastavljen je odliv najboljih evropskih fudbalera na bogata odredišta Bliskog istoka poput Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Prošlo je više od dve decenije od završetka krvavih sukoba između Ruande i Demokratske Republike Kongo, tokom kojih je živote izgubilo više od pet miliona ljudi. Ipak, umesto vojnika i tenkova, danas ova dva afrička suseda vode novi oblik borbe: marketinški rat na fudbalskim dresovima evropskih velikana.
Kad sportisti iz regiona potpisuju višemilionske ugovore u Italiji, Španiji ili SAD, ne pitaju se samo o klauzulama i bonusima, već i o tome gde će platiti porez, jer između dva sponzorska spota i tri treninga, jedna odluka o prebivalištu može doneti ili odneti desetine miliona evra.
Francuski fudbalski gigant Paris Saint-Germain objavio je na Bitcoin konferenciji u Las Vegasu da u bilansu kluba drži 120 bitcoina, trenutne vrednosti oko 14,5 miliona dolara.
Fudbal danas sve više nalikuje velikim korporacijama nego sportskim klubovima kakve smo znali pre nekoliko decenija. Ključni razlog za to su ogromni novčani iznosi koji cirkuliraju, a koji se kreću od vrtoglavih transfera igrača do astronomskih ugovora o TV pravima.
Kriket, fleg fudbal, lakros, skvoš i bejzbol/softbol biće na programu u Americi, a najmanje jedan sport, koji je bio u Parizu, sada neće biti pred navijačima
Plejmejker Srbije, Vasilije Micić, istakao je da je radost naroda potvrda vrednog rada koji su on i njegovi saigrači uložili u osvajanje bronzane medalje na Olimpijskim igrama u Parizu.
Profimedia
Ostavite komentar