Posle Stokholma, srpski sportisti su bili redovni na Olimpijskim igrama, ali su sve do 2008. godine nastupali pod imenima raznih država, od Kraljevine Jugoslavije, preko SFRJ do SR Jugoslavije. Tek u Pekingu pre 16 godina Srbija je ponovo nastupila kao samostalna država.
Olimpijski komitet Srbije nastavlja tradiciju započetu osnivanjem Srpskog olimpijskog kluba 23. februara 1910. godine. On je 1911. promenio ime u Središnu saveznu upravu ili Centralni olimpijski klub, a 17. jula 1912. menja ime u Srpski olimpijski komitet, odnosno Olimpijski komitet Srbije, kako je stajalo na pečatu. Srpski olimpijski komitet je primljen u MOK na Kongresu u Stokholmu od 4. do 17. jula 1912. godine (tačan datum prijema nije poznat, a pretpostavlja se da je to bilo 17. jula). Osnivanjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca osniva se 14. decembra 1919. godine u Zagrebu Jugoslovenski olimpijski odbor i nastavlja članstvo Srpskog olimpijskog komiteta u MOK, bez posebnog prijema.
Sprinter Milošević se takmičio na 100 metara, ali nije uspeo da se kvalifikuje za polufinale, a njegovo vreme je iznosilo 11,6 sekundi. Isto vreme imali su i Dušanovi rivali u grupi 8, Knut Lindberg iz Švedske i Bedrih Vigoda iz Bohemije, ali su oni vizualno bili ispred sprskog takmičara i zbog toga su prošli dalje. Tomašević se oprobao u maratonskoj trci, međutim, nije stigao do cilja.
U maratonu je trebalo nastupi i čuveni Živko Nastić Baba, u to vreme jedan od najboljih dugoprugaša, ne samo u Srbiji već i šire, o čemu svedoči i nezvanični svetski rekord postavljen godinu dana ranije na relaciji Obrenovac – Košutnjak (33 kilometara), koju je pretrčao za dva sata i 11 minuta. Još neverovatnije zvuči podatak da je Nastić tu deonicu istrčao u opancima i gunju.
Rođenog Žarkovca su mnogi smatrali čudakom, pa je iz tog razloga precrtan iz olimpijskog tima Kraljevine Srbije, te je naša zemlja ostala bez jednog od favorita u trci, a samim tim i mogućnosti da se domogne prve istorijske olimpijske medalje i to u najznačajnijoj disciplini.
Pobednik olimpijskog maratona, trčanog na distanci od 40,2 kilometra, bio je Ken Mekartur iz Južne Afrike, a njegovo vreme, tada novi rekord Igara, iznosilo je 2:36,54.
Olimpijski tim Srbije je u London 2012. godine otišao sa još većim ambicijama i sa tada neostvarenim snom o zlatnoj medalji, prvoj za samostalnu Srbiju.
Svečanom ceremonijom na stadionu "Francuska" u Parizu završene su 33. Olimpijske igre, a zastavu Srbije nosili su zlatni strelci Zorana Arunović i Damir Mikec
Prošlo je više od dve decenije od završetka krvavih sukoba između Ruande i Demokratske Republike Kongo, tokom kojih je živote izgubilo više od pet miliona ljudi. Ipak, umesto vojnika i tenkova, danas ova dva afrička suseda vode novi oblik borbe: marketinški rat na fudbalskim dresovima evropskih velikana.
Kad sportisti iz regiona potpisuju višemilionske ugovore u Italiji, Španiji ili SAD, ne pitaju se samo o klauzulama i bonusima, već i o tome gde će platiti porez, jer između dva sponzorska spota i tri treninga, jedna odluka o prebivalištu može doneti ili odneti desetine miliona evra.
Francuski fudbalski gigant Paris Saint-Germain objavio je na Bitcoin konferenciji u Las Vegasu da u bilansu kluba drži 120 bitcoina, trenutne vrednosti oko 14,5 miliona dolara.
Fudbal danas sve više nalikuje velikim korporacijama nego sportskim klubovima kakve smo znali pre nekoliko decenija. Ključni razlog za to su ogromni novčani iznosi koji cirkuliraju, a koji se kreću od vrtoglavih transfera igrača do astronomskih ugovora o TV pravima.
Emocija i euforija su preplavile košarkaše Srbije nakon osvojene bronzane medalje na Olimpijskim igrama u Parizu, a i u takvoj situaciju su još jednom pokazali zajedništvo.
Kriket, fleg fudbal, lakros, skvoš i bejzbol/softbol biće na programu u Americi, a najmanje jedan sport, koji je bio u Parizu, sada neće biti pred navijačima
Plejmejker Srbije, Vasilije Micić, istakao je da je radost naroda potvrda vrednog rada koji su on i njegovi saigrači uložili u osvajanje bronzane medalje na Olimpijskim igrama u Parizu.
OKS
Ostavite komentar