Sreten Kenić za Arena sport: Projekat Saudijske Arabije nije isti kao u Kini - stadioni u Švedskoj su puni, a Vernamo je fenomen!

Sreten Kenić je samo jedan od brojnih mladih i perspektivnih trenera koji nadolaze kada je u pitanju trenerska struka Srbije. Karijeru je započeo veoma mlad, u Apatinu, a ona ga je kasnije vodila kroz Sjedinjene Američke Države, Španiju, Saudijsku Arabiju, sve do Švedske, u kojoj trenutno radi kao asistent u Vernamu.

Iako ima tek 37 godina, poseduje veliko trenersko iskustvo. Sve je krenulo iz malenog grada na severozapadu Bačke, kada je odlučio da otvori školu fudbala pod nazivom "Olimpik".

"Negde u podsvesti sam uvek znao da ću se time baviti. Ja sam igrao fudbal, ali sam znao da ću ostati u sportu ili kao profesor fizičkog vaspitanja ili kao fudbalski trener. Kada sam završio studije u Novom Sadu, vratio sam se u Apatin i spontano sam otvorio akademiju na nagovor dece koja su želela da se bave fudbalom", započeo je razgovor trenutno pomoćni trener u klubu iz najjače fudbalske divizije u Švedskoj.

"Nakon toga sam otišao u Sjedinjene Američke Države 2016. godine, najviše kako bih prikupio internacionalno iskustvo. Uvek me je privlačilo da radim u inostranstvu i da usavršim engleski jezik. Konkretno sam radio fudbalskoj akademiji u Masačusecu u Bostonu".

Vrlo brzo posle toga, Kenić se preselio u Švedsku gde mu u početku nije bilo lako.

"To je bila velika promena za mene. Odlaziš iz svoje zemlje da gradiš karijeru u inostranstvu, ovde ti ostaju familija i roditelji. Imao sam srećom brata tamo, ali je velika razlika. Postojala je i ta jezička barijera. Ja pričam engleski, oni švedski, možete da komunicirate ali nije lako. Za tri godine koliko sam bio tamo, uspeo sam da dođem do profesionalnog fudbala i da dobijem posao u durgoj ligi švedske. Iskreno ne znam da li je bio takav slučaj u Švedskoj", rekao je Kenić.

 

 

Sreten je jedan deo svoje karijere proveo radeći za mlađe kategorije nacionalnog tima Saudijske Arabije i objasnio koliko se u ovoj azijskoj zemlji pazi na razvoj igrača i budućnost fudbala.

"Ljudi koji nisu toliko upućeni porede Saudijsu Arabiju sa Kinom gde je bila ekspanzija fudbala pre desetak godina. Međutim, oni imaju totalno drugačiju strategiju. Oni žele da ostatku sveta pokažu svoju kulturu, a jedan od načina da to urade je fudbal. Projekat je zvanično počeo 2020. godine i imaju u planu da do 2030. godine razvijaju svoje igrače. Zato oni svake sezone svoje U19, U20, U21 reprezentacije šalju u Evropu na godinu dana kako bi tamo radili i kako bi se razvijali. Tu igraju prijateljske utakmice, ali ne sa drugim reprezentacijama već sa klubovima poput Real Madrida, Barselone... Posle toga obezbeđuju da ti isti igrači treniraju u evropskim klubovima još godinu dana. Sada zamislite da se narednih 10 godina njihovi juniori i omladinci, koji su na pragu ulaska u seniorski fudbal, školuju u Evropi i kakav će fudbalski kvalitet oni dobiti nakon toga", kaže Kenić.

Kada je u pitanju njegov trenutni klub, Vernamo iza sebe ima istorijsku sezonu gde su imali najbolji plasman u prvom rangu u istoriji.

"To je bila istorijska sezona, jer je ovo relativno mlad klub kada je u pitanju igranje elitnog ranga švedskog fudbala. Ovo im je bila tek druga sezona u prvoj ligi. Oni su ušli iz treće u drugu i odmah iz druge u prvu. Obezbedili su opstanak, nakon čega sam ja došao na početku prethodne godine. Uspeh je ogroman jer je obezbeđeno peto mestu sa najmanjim budžetom u ligi. Zato cela Švedska priča o Vernamu, o načinu na koji igramo i razvijamo igrače. Vernamo ima čak osam igrača u prvom timu koji su potekli direktno iz njihove akademije. Takođe su drugi, odmah iza Bromapojkarne, po broju proizvedenih igrača koji sada igraju elitni fudbal u Švedskoj. Klub je unikat u švedskom fudbalu i sportski sektor na čelu sa sportskim direktorom Enesom Ahmetovićem radi odličan posao".

Kenić je takođe i te kako zaslužan za razvoj mladih igrača u Vernamu. Iako je asistent u stručnom štabu prvog tima, Sreten ima više zaduženja u klubu.

"Prvo zaduženje mi je glavni trener najstarije omladinske ekipe (U19 Vernamo). Zatim, sve fudbalske akademije u Švedskoj imaju svoje sportske škole gde po posebno prilagođenom programu omogućavaju igračima razvoj. Ja sam odgovoran za implementaciju programa u sportskoj gimznaziji. Treća uloga je u stručnom štabu prvog tima gde sam uglavnom na svim utakmicama sa ekipm i ima zadatak da uživo analiziram mečeve. Nisam analitičar, ali to mi je hobi i još jedno pomoćno sredstvo koje mi pomaže u radu", ističe srpski trener.

Uslovi u Švedskoj su znatno drugačiji u odnosu na Srbiji kada je u pitanju infrastruktura, ali se ove dve lige razlikuju i po fudbalskoj kulturi i poseti na stadionima.

"Stadioni su stalno puni i to je ono što mene ispunjava. Na primer igramo protiv Hamarbija ili Malmea, to je dupke pun stadion. Nebitno je što smo mi Vernamo. To nije derbi gde igraju AIK i Malme, već dolazi Vernamo. Bez obzira na sve, stadion je rasprodat za svaku utakmicu. Svakako da ta fudbalska kultura postoji. Takođe bih naveo i socijalno okruženje kada je u pitanju razvoj igrača. Naši fudbaleri kroz fudbal vide izlaz iz Srbije i odlazak u inostranstvo kako bi obezbedili porodicu. Fudbal im je sve, dok u Švedskoj nije tako. Iako imaju bolje uslove i sve je podređeno igračima da budu uspešni, oni se ne odlučuju u tolikoj meri da budu profesionalci jer imaju druge opcije. Ovde kada završite srednju školu možete da dobijete posao i imate platu istu koliko i igrač koji igra u prvoj ligi. Zašto bi on sad rizikovao povredu i da igra po zimi, snegu ili kiši kada može da izabere školovanje koje je besplatno i posle toga nađe posao uz dobra primanja. Kod nas je drugačije znatno i igrači ne razmišljaju na taj način".

 

 

Mladi strateg konstantno radi na svom usavršavanju. Iako često sluša seminare stranih trenera koji spadaju u samu svetsku elitu, izuzetno mu je drago što niče i neka nova generacija kada je u pitanju srpska trenerska scena.

"Mislim da je Miloš Milojević predvodnik mlade generacije naših trenera. Ja bih želeo da idem njegovim putem. On je ostavio veliki trag u švedskom fudbalu. Kada je u pitanju naša scena, bio sam nedavno na seminaru u Beogradu gde su predavači bili Miloš Veselinović, Žarko Lazetić i Marko Savić. Ja slušam jednom mesečno i trenere koji spadaju u sam krem svetskog fudbala, zato mi je drago što su mladi trener u Srbiji mogli da čuju kako to rade kolege na najvišem nivou. Drago mi je da su hteli da podele svoje znanje. Pratim radove trenera i sviđa mi se kako radi Žarko Lazetić i Marko Savić. Spomenuo bih i Igora Duljaja koji radi fenomenalno bez podrške struktrure kluba i uspeva da i dalje zadrži lidersku poziciju".

Kao i svakome ko se bavi ovim poslom, Kenićeva želja je da se jednog dana ima ulogu u reprezentaciji Srbije. Nada se da je sledeći korak i mesto glavnog trenera, ali to nije nešto što mora da se desi odmah.

"Ja sam već bio član instruktorske službe Fudbalskog saveza Srbije. Naravno da me privlači rad sa reprezentativnim selekcijama gde vi birate najbolje igrače i gde možete da implementirate svoje ideje na najvišem nivou, ali me privlači i rad u seniorskom fudbalu. To je neki sledeći korak za koji se spremam i obučavam. Mada to nije moranje da budem glavni trener odmah. Čak bi naredna destinacija mogla biti pozicija asistenta u nekom elitnom klubu gde bih prikupio znanje i iskustvo", rekao je Kenić.

Srpski stručnjak se divi brojnim trenernima sa prostora bivše Jugoslavije, ali je veoma zanimljivo ime izabrao kada je u pitanju njegov fudbalski uzor.

"Divim se trenerima sa prostora bivše Jugoslavije poput Miljanića, Boškova, Antića, Tomislava Ivića, Osima, Bajevice, Halilhodžića… ali većina njih je imala i lepe fudbalske karijere pa im je polazna tačka donekele olakšana. Uzor mi je hrvatski stručnjak, Romeo Jozak koji je prešao sve granice i napravio nemoguće stvari sa Dinamo iz Zagreba i hrvatskom reprezentacijom. On je natprosečno inteligentna osoba. Doktorirao je dva fakulteta, napisao nekoliko stručnih knjiga, priča pet stranih jezika i poseduje neverovatno fudbalsko iskustvo. Zaista mi je bila privilegija sarađivati sa njim u periodu kada sam radio u mlađim kategorijama reprezentacije Saudijske Arabije, gde je on tehnički direktor".

Sreten Kenić

 

Pomoćni trener Vernama iz elitnog ranga švedskog fudbala ističe traži trenersku inspiraciju i u drugim sportovima. Ipak, najviše ga inspiriše Marselo Bijelsa, a ističe kako je dosta naučio od Nebojše Miličiča koji nije toliko poznat srpskoj javnosti.

"Ima mnogo ljudi koji me inspirišu, ali bih izdvojio argentinskog stručnjaka Marsela Bijelsu. Njegov rad pratim godinama. Najviše me inspiriše njegova posvećnost detaljima i metodologija u kojoj doseže perfekciju. On iskreno veruje da se fudbal igra za publiku i da je moguće istovremeno igrati estetski dopadljivo i kvalitetno. Jedan od razloga što sam naučio španski je Bijelsa i stručna literaturua na tom jeziku. U čestom sam kontaktu i sa Milošem Milojevićem od koga dobijam vredne savete. Takođe ima ljudi koji su manje poznati našoj javnosti, ali su napravili neverovatne stvari u inostranstvu. Jedan od njih je Nebojša Miličić koji je 11 godina radio u Real Madridu kao trener Kastilje (drugi tim madridskog kluba), gde je razvijao mlade igrače. Sa njim sa sarađivao u Španiji i mnogo naučio. Ostali smo dobri prijatelji nakon toga. Tražim inspiraciju i u drugim sportovima, prvenstveno od ljudskih gromada i genijalaca, naših košarkaških trenera. Svi pričaju o Partizanu i fenomenalno je zaista ovo što rade. Predvodi ih najbolji trener u istoriji ove igre. Učim iz predavanja Željka Obradovića, ali takođe i Svetislava Pešića, pokojnog Dude Ivkovića, Božidara Maljkovića, Boše Tanjevića, Duleta Vujoševića i mnogih drugih".

Za kraj, Kenić je dao savet svima koji su tek krenuli da se bave trenerskim poslom. Posvećenost i spremnost na odricanje je verovatno i najbitnije.

"Ja sam napravio mali korak. Otišao sam u inostranstvo iz male sredine, bez pedigrea velikog igrača. Naučio jezike, školovao se ali nisam još uvek ostvari svoje ciljeve. Ako bih mogao da posavetujem i motivišem mlade trenere, rekao bih im isto što i mojim igračam: Potrebno je da postave jasne ciljeve i da svakim danom ležu u krevet i bude se sa tom idejom. Moraju biti posvećeni, spremni na odricanje i na adaptaciju na razne sredine. Trenerski poziv je kompleksno zvanje gde se prepliće mnogo veština. Trener bi trebalo da bude konstantni istraživač, da traži informacije, literaturu, stručne seminare i da uči iz razgovora sa kolegama i igračima. Kada se naoružaju znanjem i kada se pojavi šansa, oni će biti spremni da je iskoriste i pokažu koliko vrede", podvukao je Kenić u razgovru za Arenu sport.