Filip Matijašević za Arenu sport o direktoru Čukaričkog, debiju, reprezentaciji, crveno-belima: Nikad nisam imao pritisak od oca Vladimira, uvek mi je bio maksimalna podrška

Čukarički zaista ne mora da brine za budućnost. Tek što u prvi tim lansiraju jednu mladu zvezdu u omladinskoj školi pojavi se nova. Posle Mihajla Cvetkovića, već se u seniorski tim probijaju Andrej Bačanin, Mateja Prokopijević, Luka Đorđević, Filip Matijašević. 

Upravo je na poslednjem i najveći pritisak, jer ga trenutno svi posmatraju kroz prizmu oca Vladimira Matijaševića. Ipak, čini se da mladom igraču, još uvek kadetu ne smeta to, jer ima jasan cilj u glavi i ne obazire se na priče. 

Marko Savić, trener prvog tima Čukaričkog, pre polaska u Antaliju upravo je njega želeo da priključio seniorima, a ovaj izbor iznenadio je i Matijaševića mlađeg. 

"Kada su mi rekli da ću krenuti sa prvim timom u Antaliju, nisam imao neki osećaj da ću raditi sa njima. Svakako da je čast i privilegija, ipak imamo samo 16 godina, da budem na ovakvom mestu sa ovakvim igračima. Neverovatno se osećam. Dobro jasno je da se vidi razlika između omladinskog fudbala. Igrači su dosta jači i brži, mnogo je zahtevniji fudbal, ima više trčanja, ali mislim da ću se lako uklopiti", rekao je Filip Matijašević, mladi igrač Čukaričkog. 

MN Press

 

Iznenadio je Savić, Matijaševića i odlukom da ga stavi od prvog minuta u igru protiv Boteva iz Bugarske. 

"Zahvalan sam šefu Marku Saviću što me je uopšte i podigao. Nisam očekivao da ću brzo da stignem u prvim tim. Pričao sam i sa saigračima, starijim i iskusnijim igračima u klubu, Nije mnogo igrača sa 16 godina došlo do moje pozicije u prvom timu. To je velika čast. A što se tiče nekih igara u nastavku sezone, naravno da se nadam debiju. Za sve ostalo ćemo polako".

Uprkos tome što se stalno potencira da je Filipov otac direktor Čukaričkog, Matijašević mlađi ne oseća pritisak zabog toga. Kako ističe, smatra da će se sam izboriti za svoje mesto pod suncem. 

"Jeste da su mi prijatelji nekada govorili da me neko možda drugačije gleda zbog oca, ali uvek sam više voleo da ljudi pričaju lošije o meni nego da me hvale. To mi samo daje podstrek da radim jače. Nikad nisam imao pritisak od oca, uvek mi je bio maksimalna podrška. I on i porodica, zajedno majka i braća. Gledam da ne pričamo mnogo o fudbalu, ali kako sam sve bliži prvom timu sve mi više daje savete. Kada su saveti u pitanju tiče se toga da brže igram, bolje se pozicioniram. Pomaže mi dosta. Naravno da je uvek i pozitivna kritika tu, ali je sve kako bi trebalo da bude".

Nekada je Filip Matijašević skupljao lopte pored terena, a danas je sa prvom timom. Osvrnuo se i na odnos sa ocem dok je na pripremama i kako ga oslovljava na terenu i hotelu "Mardan Palas".

"Nikada me nije me zanimalo to što sam sin direktora kluba. Uvek sam gledao da se ne ponašam tako. Da se razumemo, ja njega ovde u klubu zovem "direktore" kao i svi igrači. Kod kuće možemo da se šalimo i pričamo, da ga zovem tata, ali ovde u klubu je ozbiljno. On je za mene ovde direktor. A što se tiče tih skupljanja lopti, od malih nogu sam imao tu želju. Sećam se da sam i u Lučanima dodavao lopte. Tu sam, pored aut linije, osetim malo atmosferu sa terena. Gledaš igrače. U tom periodu su bili Vladimir Lučić, Stefan Tomović, Mohamed Badamosi, Luka Adžić, sadašnji saigrač Đorđe Ivanović... Sve su to igrači od kojih dosta možeš da naučiš. Gledaš, učiš, još ako uskočiš nekad kod njih tamo kada slave. Stvarno je mnogo lepo".

FK Čukarički

Filip je jedan od četvorice sinova Vladimira Matijaševića, Luka i Relja takođe treniraju fudbal, dok je Lav stigao pre nekoliko meseci.

"Luka je godinu dana mlađi od mene, igra poziciju kao i ja, nekad i krilo. Relja je još mali, 2016. Kažu svi da je mnogo talentovan, da je zvrk. Trudim se da ih što više gledam i pričam sa njima. Naročito sa Lukom, jer sam to sve prošao. On igra sa svojim godištem, ja sam bio u starijoj generaciji u njegovom uzrastu. Dosta mu pričam i dajem savete jer smo i slična pozicija. Sumiramo šta je moglo bolje. Prija mi, volim da pričam sa njim o tome. I on meni daje savete kada je potrebno. Mnogo se pomažemo po tom pitanju". 

Priznao je Filip, da otac Vladimir ne dozvoljava sinovima da zapuste školu. 

"Bio je strog u osnovnoj školi, sada sam već srednja. Kada su počeli češći treninzi i oni sa starijima, kadetima, omladincima, morao je malo da popusti da bi se sve uklopilo. Ali u osnovnoj školi je bio baš strog. Evo, sad vidim kod Relje kako prolazi".

Osvrnuo se zatim i na karijeru oca Vladimira, Matijašević mlađi. Ističe da je video neke snimke dok je nosio dres Crvene zvezde i Železnika. 

"Sa nekih sedam, osam godina, kada sam počeo češće da gledam utakmice, shvatio sam ko je i šta je. Imam u telefonu snimke njegovih utakmica, nikako da pogledam sve jer su bili mnogo lošiji tada. Pričali su mi stariji da je bio mnogo talentovan i brz. Ustvari, najpametniji igrač u svojoj ekipi i zato je vraćen na libera". 

Iako ima samo 16 godina, Filip razmišlja zrelo za svoj uzrast. Osvrnuo se zatim i na odluke koje donosi na terenu i van njega. 

"Uvek mi je pričao da sam donosim odluke. Da imam trenera, naravno, i saigrače, ali da bi uvek trebalo sam da donosim odluke. Savetovao me je, kako bi trebalo da igram, kako da vidim današnji fudbal. Ispričao mi je još jednu priču. Pošto sam imao tu čast i privilegiju da budem na klupi nedavno protiv Crvene zvezde na Marakani i da osetim malo te atmosfere, on mi je rekao: "Sine, znaš kako, ja sam igrao pred punom Marakanom gde je bilo 50.000 ljudi. Vama nije bila puna toliko da bi ti osetio taj adrenalin." Ali meni je bilo zadovoljstvo videti pun sever, da osetim taj ambijent".

Priznaje Matijašević junior da je imao želju da debituje baš protiv Zvezde.

"To je najveći klub na Balkanu i bila bi velika čast da sam debitovao. Baš mi je saigrač Milan Pavkov rekao: "Jao, kad uđeš u 75. minutu." Sigurno da bi bilo lepo, da osetiš kako Marakana peva dok ti ulaziš. Ali, nema veze, i ovako sam bio presrećan. Nažalost, rezultat nije bio pozitivan, ali nadam se da će biti".

Pored borbe za mesto u seniorskom timu Čuke, Matijaševića na proleće očekuju i bitke sa kadetskom reprezentacijom. Srbije za plasman na Evropsko prvenstvo. Grupa teška,pa mnogi smatraju da Srbija nema tu šta da traži. 

"Od prvog dana kada smo se okupljali, a ima mnogo igrača koji su tu od prvog dana, nama je cilj bio to Evropsko prvenstvo. Gledali smo generaciju 2005. i 2006. i sad 2007. Moji saigrači i, pre svega veliki prijatelji, Aleksa Damjanović i Vasilije Kostov su bili na tom EP pa smo sumirali utiske. I baš su pričali kako jedva čekaju žreb i, nadamo se da prođemo dalje. Portugalija, Holandija, Mađarska sve su to sjajne ekipe, ali ne vidim razlog zašto ne bismo bili prvi? Nas ne zanima šta javnost priča. Nijednog igrača tamo to nikad nije zanimalo. Idemo da damo sve od sebe", zaključio je Filip Matijašević.