Završene su ere SSSR i Jugoslavije, gotova je španska: Uspon i pad "crvene furije"

Španija je na Eurobasketu 2025 doživela debakl kakav ne pamti u svojoj istoriji. Od kada se "crvena furija" takmiči na evropskim šampionatima, a debitovala je na prvom davne 1935. godine drugim mestom, nikada u istoriji nije bila lošije plasirana.

Aktuelni šampion Evrope (do 14. septembra) završio je odbranu titule u grupnoj fazi i u konačnom plasmanu zauzeo 17. mesto. Da li je ovim neuspehom, trećim u nizu (Svetsko prvenstvo i Olimpijske igre) završena jedna era vladavine španske košarke? Trenutno - sigurno jeste.

Posle rane eliminacije u grupi koja i nije bila preteška (Gruzija 69:83, BiH 88:67, Kipar 91:47, Italija 63:67, Grčka 86:90), prilika je da se prisetimo rezultata i neverovatnih ostvarenja crveno-žutih u poslednjih 25-26 godina.

Sve do početka novog milenijuma Španija nije predstavljala nikakav bauk u svetskoj i evropskoj košarci. Umela je povremeno da zablista kao na svom terenu 1973, kada je uzela drugo evropsko srebro, pa 1983, još jednim porazom u finalu šampionata Starog kontinenta. Godinu dana kasnije u Los Anđelesu na Olimpijskim igrama je takođe bila druga. Na EP u Rimu 1991. je sa trećeg stepenika pobedničkog postolja gledala poslednji ples najjačeg evropskog tima u istoriji, da bi 1999. godine nagovestila u kontinuitetu blistavu budućnost…

To srebro iz Los Anđelesa bila je i jedina medalja za "furiju" na planetarnim turnirima poput Olimpijskih igara i Mundobasketa.

A, onda je došla generacija ili bolje rečeno više njih koje će skoro dve i po decenije harati košarkaškim terenima širom zemaljske kugle. Legendarni Alfonso Rejes, gorostas Duenjas, fenomenalni Ereros, Himenez i društvo bili su deo ekipe koja je u Francuskoj 1999. započela niz osvajanja medalja na najvećim turnirima.

Neki su, istina je, silazili sa scene, drugi ostajali, a većina se tek pela na nju, poput Filipea Rejesa, Poa Gasola, Navara, Raula Lopeza, Garbahose, Himeneza, De la Fuentea… Da su pred njima zlatni dani videlo se u polufinalu protiv SR Jugoslavije u Istanbulu 2001. Lepo su namučili "plave", ali nisu imali dovoljno snage i da ih zaustave u pohodu na poslednje evropsko zlatno za našu reprezentaciju.

Španija je bila treća i prvi put u istoriji uspela je da poveže dve medalje na velikim takmičenjima. A, odmah i treću na Eurobasketu u Švedskoj 2003. selektor Mončo Lopez je pozvao Grimaa, a na spisku se našao i Kalderon. Reprezentacija Srbije i Crne Gore već u grupnoj fazi opet nije preživela "furiju", jer je i godinu dana ranije na Mundobasketu u Indijanapolisu izgubila.

Profimedia

 

U Skandinaviji je Špancima nedostajao korak do zlata. Litvanija je imala izuzetan i moćan tim i ovaj put nije želela da propusti priliku da konačno okači zlatnu medalju oko vrata.

Gotovo isti tim je Lopez doveo u Srbiju i Crnu Goru 2005, međutim ostao je bez medalje, najviše zbog toga što je igrao bez povređenog Gasola. Navaro nas je demolirao u Novom Sadu (89:70), ali da nije sve sjajno, video se već protiv Letonije (pobeda posle produžetka) i Izraela (poraz). Dodatnih pet minuta "furiji" je bilo potrebno i u četvrtfinalu sa Hrvatskom, da bi "Beogradska arena" kasnije burno proslavila pobedu Nemačke predvođene Dirkom Novickim. "Panceri" u ih zaustavili i na prethodno već pomenutom Svetskom prvenstvu. Francuska je u meču za bronzu pregazila Španiju sa 30 razlike.

Prvo tri u nizu, pa prekid u Beogradu, a onda sledi žetva medalja. Tim je sazreo, pojačali su ga mladi momci poput Rudija Fernandeza i Serhija Rodrigeza. Bio je tu i Aleks Mumbru.

Džon Robert Holden i Rusi su u Madridu 2007. priredili senzaciju. Niko nije očekivao poraz Španije, štaviše svi košarkaški stručnjaci verovali su da će domaćin da se prošeta do postolja i konačno osvoji dugo čekano evropsko zlato. Pogotovo zbog činjenice da je imao najjači tim, da je bio aktuelni svetski šampion.

Pre Eurobasketa "furija" je u Japanu 2006. uzela najsjajnije odličje, prvo za svoj Savez. Doduše, put ka tronu otvorili su joj Grci, skinuvši Amerikance u polufinalu. Ipak, na celom turniru je odigrala devet utakmica i upisala isto toliko pobeda (u osmini finala protiv Srbije i Crne Gore 87:75). Čarobnjaci sa Iberijskog poluostrva izvukli su tesan trijumf protiv Argentine (75:74), da bi u poslednjem meču demolirali istrošene Helene (70:47).

Selektor Pepu Ernandez je osvojio svetsko zlato, ali nije uspeo da ga objedini sa evropskim 2007. Aito Garsija je stigao do srebra na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008.

Profimedia

 

A, zatim je došlo vreme da na klupu Španije sedne Italijan Serđo Skariolo! Čije će ime godina postati legendarno i najtrofejnije za špansku košarku.

U međuvremenu ekipi su se priključili mlađi Gasol (Mark), Rubio, Klaver, Ljulj… Sklopile su se sve kockice da na red konačno dođe i ta evropska titula. I došla je u Poljskoj 2009! Iako je Srbija pobedila "furiju" u grupnoj fazi, mladi tim tadašnjeg selektora "orlova" Dušana Ivkovića bio je preplašen finala izgubivši od "furije" 63:85. Vrlo slično je naš rival dobio i četvrtfinale protiv Francuske (86:66) i polufinale sa Grcima (82:64). Ubedljivo i autoritativno se popeo na krov Evrope.

Profimedia

 

Najbolniji udarac Srbija je Španiji zadala u Istanbulu 2010. na Svetskom prvenstvu, izbacivši je u četvrtfinalu. Magična trojka Miloša Teodosića u poslednjim trenucima meča ispratila je Špance sa turnira, ostavivši im samo da predaju titulu nekom drugome. U Litvaniji 2011. stvari su se vratile na svoje, Skariolo i društvo odbranili su zlato (Srbija je doživela težak poraz od Španije 59:84).

Na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. španci su u finalu opet pružili snažan otpor Amerikancima, kao i u Pekingu, ipak nedovoljan za zlato.

Italijanov naslednik na klupi Španije Huan Antonio Orenga se nije proslavio. Moćan i iskusan tim na naredna dva takmičenja osvojio je jednu medalju i to onu najslabijeg sjaja. Već 2013, kada se u Sloveniji očekivao het-trik na Eurobasketima, upisana je "samo" bronza, a "orlovi" su opet pregaženi i to u četvrtfinalu (90:60). Da Orenga neće potrajati na klupi bilo je jasno u Madridu 2014. na Svetskom prvenstvu. Srbija je "plesala" do polufinala, a Španci nisu uspeli da stignu do četiri najbolje selekcije. Bolja je bila Francuska, koja je kasnije u polufinalu poražena od Aleksandra Đorđevića i njegovog tima.

Španija definitivno nije bila više superioran tim na Starom kontinentu. Međutim, imala je iskusne igrače, još iskusnijeg selektora i odlično je znala kako se igraju veliki turniri, kako se kalkuliše i kako se, na kraju krajeva, pobeđuje.

Profimedia

 

Posle kratke pauze vraćen je Skariolo i nije mu mnogo trebalo da opet osvoji Evropsko prvenstvo. Najbolji iz starijih generacija su i dalje bili nosioci, pridružili su im se mlađi i željni dokazivanja u nacionalnom dresu. Stigao je Mirotić, Vili Ernangomez, San Emeterio, Ribas…

U Francuskoj 2015. Srbija je, iako favorit, poražena od Litvanije u polufinalu, dok su Španci nakon produžetaka u Lilu eliminisali Francuze i preko baltičke selekcije stigli do treće evropske zlatne medalje. Nama je za utehu ostala činjenica da smo u grupnoj fazi naneli jedan od dva poraza  evropskom prvaku (80:70).

Srbija je izrasla u veliki tim. Umela je sve osim da pobeđuje finala. Nije to uspela 2016. na Olimpijskim igrama, niti na Eurobasketu 2017. Osvojila je dva srebra, ali je bila ispred Španije i to za jedan stepenik. I Skariolo kao da je ostao bez dobitne kombinacije ili novi igrači nisu bili dovoljno kvalitetni kao oni što su napuštali državni tim.

Bio je to samo privid…

Španija je, inače, u istoriji dva puta bila prvak planeta, jer je i 2019. u Kini završila na turniru kao najbolja, a to od nje u Aziji skoro pa niko nije očekivao. Pau Gasol se oprostio, otišao je i Navaro, zbogom reprezentaciji su rekli i "Ćaćo" i San Emeterio, ali ostali su neumorni Rudi, Rubio je bio fit, Mark Gasol je u punoj snazi, bili su tu braća Vili i Huančo, Ljulj… Na listi favorita, činjenica je, Španija je bila iza SAD, Srbije, Francuske… To što je na kraju pisalo na papiru ispostavilo se netačno. Prva dva kandidata za zlato nisu ni stigla do polufinala, već su igrala meč za peto mesto i "orlovi" su bili bolji od Amera. Inače, "furija" je u drugoj fazi pobedila Srbiju (81:69), a najteži trijumf izvojevala je u polufinalu protiv Australija, kada je posle dva produžetka ušla u finale.

Španija je u meču za zlato prilično lagano pobedila Argentinu 95:75.

Olimpijske igre u Tokiju 2021. završene su za Špance eliminacijom u četvrtfinalu. San nacije i Serđa Sakriola o ujedinjenju svetske i evropske titule činio se kao nemoguća misija. Pauza između dva Eurbasketa potrajala je pet godina, jer je FIBA promenila pravila i umesto na dve, pomerila održavanje EP na četiri godine. Zbog koronavirusa i poklapanja sa Igrama u Japanu, završni turnir odložen je na 2022. Srbija je ponovo bila veliki favorit. Španija, ovaj put i zbog sopstvenog rostera, sa veoma malim brojem zvučnih i iskusnih igrača (Lorenco Braun, Rudi, Vili i Hunačo), opet na papiru daleko od trona.

Skariolo je iskoristio sve pogodnosti koje mu je turnir pružio. Dotegao je i motivisao prežaljenu ekipu i osvojio, za sada, poslednje zlato za Španiju. Redom su u eliminacijama padali Litvanija, Finska, Nemačka i na kraju Francuska. Zanimljivo da je samo Belgija uspela da pobedi Špance u grupnoj fazi i da "crvena furija" nikada nijedan turnira na evropskim prvenstvima nije odigrala bez poraza.

Misije na Mundobasketu 2023. i u Parizu 2024 završene su devetim i 10. mesto. Evropsko prvenstvo 17… Serđo Skariolo se na desetogodišnjicu svog drugog mandata na klupi Španije nije proslavio. Ukupno je kao selektor ove reprezentacije proveo 13 godina i posle blistavih trenutaka, kojih je bilo pregršt, sada proživljava, kao i cela španska košarkaška javnost, najteže dane.

Ali…

Španci su u kategoriji U16 deveti u Evropi, više spletom nesrećnih okolnosti, nego zbog kvaliteta. Grupnu fazu odigrali su savršeno i pobedili Srbiju, koja je kasnije postala prvak. Generacija do 18 godina je evropski šampion, a do 20 godina je osma na Starom kontinentu i, doduše, najslabija od ovih koje nadolaze. Mladi tim "furije" nije učestvovao na nedavno završenom svetskom prvenstvu.

Godine i decenije su prolazile u kojima su se smenjivale neverovatne generacije španskih košarkaša. Bili su strah i trepet, sada je došlo vreme za pravljenje novih. Da li ih čeka sudbina SSSR i Jugoslavije pokazaće vreme…